КОТРЉАЊЕ РАВНИЦОМ Бављење пољопривредом није луксуз

Урбан је пре него што се упустио у производњу млека и говедарство радио у овдашњем Пољопривредном предузећу „Бачка“ као тракториста, а када је наступила пропаст пре скоро две и по деценије је купио једну краву.

- У „Бачкој“ је тада било нас пуно запослених, а пара није било. Кренуо сам са једном кравом, тако што сам Мишиком Тотом ишао у Мол да купи краву, па сам га одвезао, а пошто сам му помагао код балирања и превоза сена, наговорио ме је да купим једну крава. Газде код којих смо били нудили су стеону краву за 1.250 немачких марака, која само што се није отелила. Нисам хтео да пазарим, нит сам имао где да је држим, па сам се шалио, да је једино могу сместити у фризерски салон који је тада држала супруга Ирена - присећа се Јожеф Урбан.

Комшија Миши бачи га је наговарао, па је Јожеф више из шале понудио за краву 1.100 марака, под изговором да сигурно неће одмах да се тели. Увече зазвони телефон, а газда из Мола се распитује да ли је озбиљно мислио са понудом, па пошто смо се договорили, допремио је обе краве, Миши бачију и мени.

- Пуно сам радио у „Бачкој“, носио рол бале трактором и обављао друге послове око стоке, тако да сам одмах уочио да је крава стварно пред тељењем, а Миши бачи је био убеђен да је тако изгледала због транспорта. На срећу, већ увече крава је отелила бичића, а већ након недељу дана давала је 28 литара млека. Шест литара је попило теле, две литре смо ми трошили, а 20 смо испо­ручивали за млекару. Исплата млека је била крајем сваке недеље, за литар млека плаћало се 75 фенинга, тако да смо од млека свакодневно имали приход 15 марака. У то време за 336 радних сати на комбајнирању у време жетве у фирми, добио сам месечну плату свега 103 динара, па сам оставио посао и одлучио да развијам фарму - прича Урбан.

Домаћин из Хоргоша напомиње да је док је био запослен имао три хектара земље и производио поврће за хор­гошку Хладњачу „Хигло“, а да је супруга Ирена 33 године држала фризерски салон, па су уштеђевину уложили у развој говедарске фарме. 

Стигла је ова породична фарма до тога да буде и међу најуспешнијима у испоруци млека, али сада је у фази престројавања па је смањен број музних крава, јер је опредлејење да се посвети тову јунади. Сада сваки други дан испо­ручује 700 до 800 литара млека, а када је млекарство на фарми породице Урбан било на врхунцу испоручивало се сваки други дан и до 2.800 литара.

Фарма породице Урбан је на ободу Хоргоша поред будуће индустријске зоне која се уређује, па се део стоке ту испушта на испашу уз надзор пастира на струју, а Јожеф објашњава да је иначе узимао у закуп раније и 194 хектара државне земље највише ради испаше, али је смањио закуп на свега 34 хектара пошто више  говеда не истерује на испашу, него на сопственим повр­шинама обезбеђује сточну храну. Урбан обрађује 120 хектара земље где је сетвена структура усклађена за обез­беђење хране за фарму, па је тако на 50 јутара детелина, за продати сунцокрет узима се сачма, а сено обезбеђује кошењем око 60 хектара ливаде. На фарми помажу син, ћерка и зет, јер посла има доста.

- Рачуница у производњи млека је све неповољнија, посебно од када је млекару преузео „Имлек“. Пре четири године добијали смо за литар млека екстра класе 53 динара, а сада за исто тако квалитетно млеко екстра класе свега 41 динар. То никако не иде, јер су трошкови све већи. Сваког сељака, поједе скупа нафта. Не може се са ценом литра нафте од 170 динара рентабилно земља радити. Друго је возити аутомобил, плаћати скупу регистрацију и нафту, јер то је луксуз, а бавити се пољопривредом није луксуз, него мукотрпан и неизвестан посао...

- Када сам одлучио да се више не бавим производњом млека, у сарадњи са стручним институцијама почели смо да на нашу фарму уводимо расу говеда лимузин и шароле, пристигла су и прва телад тако да оријентишемо на тов говеда која су погоднија и дају најбоље резултате у производњи меса - каже Јожеф Урбан.

Милорад Митровић