KOTRLJANJE RAVNICOM Bavljenje poljoprivredom nije luksuz

Urban je pre nego što se upustio u proizvodnju mleka i govedarstvo radio u ovdašnjem Poljoprivrednom preduzeću „Bačka“ kao traktorista, a kada je nastupila propast pre skoro dve i po decenije je kupio jednu kravu.

- U „Bačkoj“ je tada bilo nas puno zaposlenih, a para nije bilo. Krenuo sam sa jednom kravom, tako što sam Mišikom Totom išao u Mol da kupi kravu, pa sam ga odvezao, a pošto sam mu pomagao kod baliranja i prevoza sena, nagovorio me je da kupim jednu krava. Gazde kod kojih smo bili nudili su steonu kravu za 1.250 nemačkih maraka, koja samo što se nije otelila. Nisam hteo da pazarim, nit sam imao gde da je držim, pa sam se šalio, da je jedino mogu smestiti u frizerski salon koji je tada držala supruga Irena - priseća se Jožef Urban.

Komšija Miši bači ga je nagovarao, pa je Jožef više iz šale ponudio za kravu 1.100 maraka, pod izgovorom da sigurno neće odmah da se teli. Uveče zazvoni telefon, a gazda iz Mola se raspituje da li je ozbiljno mislio sa ponudom, pa pošto smo se dogovorili, dopremio je obe krave, Miši bačiju i meni.

- Puno sam radio u „Bačkoj“, nosio rol bale traktorom i obavljao druge poslove oko stoke, tako da sam odmah uočio da je krava stvarno pred teljenjem, a Miši bači je bio ubeđen da je tako izgledala zbog transporta. Na sreću, već uveče krava je otelila bičića, a već nakon nedelju dana davala je 28 litara mleka. Šest litara je popilo tele, dve litre smo mi trošili, a 20 smo ispo­ručivali za mlekaru. Isplata mleka je bila krajem svake nedelje, za litar mleka plaćalo se 75 feninga, tako da smo od mleka svakodnevno imali prihod 15 maraka. U to vreme za 336 radnih sati na kombajniranju u vreme žetve u firmi, dobio sam mesečnu platu svega 103 dinara, pa sam ostavio posao i odlučio da razvijam farmu - priča Urban.

Domaćin iz Horgoša napominje da je dok je bio zaposlen imao tri hektara zemlje i proizvodio povrće za hor­gošku Hladnjaču „Higlo“, a da je supruga Irena 33 godine držala frizerski salon, pa su ušteđevinu uložili u razvoj govedarske farme. 

Stigla je ova porodična farma do toga da bude i među najuspešnijima u isporuci mleka, ali sada je u fazi prestrojavanja pa je smanjen broj muznih krava, jer je opredlejenje da se posveti tovu junadi. Sada svaki drugi dan ispo­ručuje 700 do 800 litara mleka, a kada je mlekarstvo na farmi porodice Urban bilo na vrhuncu isporučivalo se svaki drugi dan i do 2.800 litara.

Farma porodice Urban je na obodu Horgoša pored buduće industrijske zone koja se uređuje, pa se deo stoke tu ispušta na ispašu uz nadzor pastira na struju, a Jožef objašnjava da je inače uzimao u zakup ranije i 194 hektara državne zemlje najviše radi ispaše, ali je smanjio zakup na svega 34 hektara pošto više  goveda ne isteruje na ispašu, nego na sopstvenim povr­šinama obezbeđuje stočnu hranu. Urban obrađuje 120 hektara zemlje gde je setvena struktura usklađena za obez­beđenje hrane za farmu, pa je tako na 50 jutara detelina, za prodati suncokret uzima se sačma, a seno obezbeđuje košenjem oko 60 hektara livade. Na farmi pomažu sin, ćerka i zet, jer posla ima dosta.

- Računica u proizvodnji mleka je sve nepovoljnija, posebno od kada je mlekaru preuzeo „Imlek“. Pre četiri godine dobijali smo za litar mleka ekstra klase 53 dinara, a sada za isto tako kvalitetno mleko ekstra klase svega 41 dinar. To nikako ne ide, jer su troškovi sve veći. Svakog seljaka, pojede skupa nafta. Ne može se sa cenom litra nafte od 170 dinara rentabilno zemlja raditi. Drugo je voziti automobil, plaćati skupu registraciju i naftu, jer to je luksuz, a baviti se poljoprivredom nije luksuz, nego mukotrpan i neizvestan posao...

- Kada sam odlučio da se više ne bavim proizvodnjom mleka, u saradnji sa stručnim institucijama počeli smo da na našu farmu uvodimo rasu goveda limuzin i šarole, pristigla su i prva telad tako da orijentišemo na tov goveda koja su pogodnija i daju najbolje rezultate u proizvodnji mesa - kaže Jožef Urban.

Milorad Mitrović