Котрљање равницом: У газдинству технолога Јожефа Поше из Сенте  

Сенћанска шећерана је отишла у стечај, а Поша се „престројио“ на узгајање индустријског биља и цеђење уља од семена сунцокрета, лана, уљане репице, тикве голице, мака и мирођије. У овом породичном газдинству је тако посао заокружен од производње сировина до финалних производа које продају на пијаци.

Јожеф води бригу о усевима и производњи на њивама, а када се род убере и допреми кући задужен за пресовање, односно цеђење уља и млевење брашна. У том ланцу супруга Тереза крајње производе пуни у стаклену амбалажу и кесице, млађа ћерка Ерна је дизајнер, па је она задужена за етикете. Практично, ради цела породица.

Пољопривредно газдинство се простире на око 30 хектара. Од те површине на пет-шест катастарских јутара је индустријско биље, а половина рода заврши у готовим производима, који су према речима Поше намењени здравој исхрани. Стицајем околности, у преради семена индустријског биља, знање технолога добро му је дошло да га примени у сопственом газдинству, а пошто потиче из паорске породице прилагодио се насталој ситуацији. Готове производе највише продаје на пијацама у Сенти, Ади, Кањижи и на етно манифестацијама које се организују у околним потиским местима.  

Он објашњава да је хладно цеђено сунцокретово уље пуно А,Д и Е витамина и може да се изложи температури до 160 степени и да не изгуби својства, рецимо приликом печења кромпира у фритези, може се користити и за разноврсне салате и благотворно делује на кардиоваскуларни систем, а може да послужи и за масаже, за негу коже.

Све што производимо је здрава храна и служи као превентива против неких болести. Уље од семена тикве голице је добро за простату код мушкараца, а доказано је да је и за жене јако корисно као превентива за спречавање болести, предочава Поша. Како додаје, укусно је и користи се ујутро једна кашикица на празан стомак, може да се користити за салате, у њиховој кући не може да се замисли парадајз салату без овог уља.

Маково уље је јако корисно против остеопорозе јер помаже уградњу калцијума у кости, затим, пошто садржи пуно гвожђа препоручује се малокрвним особама а има и смирујући ефекат. Исто се користи једна кашикица на празан стомак. Пошто има сладуњав укус користи се и за посластице. Уље од семена мирођије правимо једино ми у Србији, а нико га не прави ни у суседној Мађарској. Јако је добро за снижавање глукозе у крви, делотворно је против кандиде и још неких инфекција, каже наш саговорник.

Све сировине за хладно цеђена уља су из сопствене производње, где због временских услова не иде баш све тако глатко, па је тако због недостатка влаге јесенас, за ову сезону мак засејан после зиме.

Тикву голицу сејем на два јутра, што је доста захтевно јер све послове треба ручно радити, треба и копати јер не можемо користити заштитна средства против корова. Слично је и код производње лана, такође на два јутра, коју смо увели пре четири године. Али код лана је ситуација повољнија јер је таква производња да уопште корови не расту на парцелама где се узгаја тако да практично чисти земљу од корова. По јутру се добије 600 до 800 килограма очишћеног семена лана. Стабљика остаје неискоришћена, али могла би да се користи као ернергент. Уље се добија пресовањем семена лана, а оно што остаје маље се и користи се као брашно. И од остатака после цеђење уља од семена тикве голице и мака, правимо брашно употребљиво је за исхрану. Правимо и крем од семена тикве голице са медом, која је јако укусна и погодна за особе које не подносе глутен, сазнајемо од Поше.

Финализацију производње хладно цеђених уља и брашна породица Јожефа Поше је организовала у условима које је могла да оспособи у свом домаћинству. У једној просторији се врши пресовање семена, а у другој је паковање. Јожеф напомиње да су за отварање фирме и производњу већег капацитета, постојећи законски прописи захтевн за погон прехрамбене индустрије па би требало много више простора и улагања.

Садашњу производњу можемо да продајемо као пољопривредно газдинство, па смо били присутни на сајмовима у Новом Саду и Будимпешти, уље од тикве голице било је и у Лондону међу најквалитетнијима, истиче Поша.

Поред индустријског биља које прерађује, због плодореда у сетвеној структури су још пшеница и јечам, а показало се да је индустријско биље најбоље узгајати на парцелама после ових житарица.

У односу на класичне ратарске културе, уз додатни рад у преради и продаји готових производа, може се остварити двоструко већи приход. Половину рода индустријског биља којим се бавимо прерадимо, а другу половину откупљивачима продамо на велико, сазнејемо од Јожефа Поше.

Текст и фото: Милорад Митровић