Обележен Међународни дан књиге за децу: Разговор о поштовању различитости
Међународни дан књиге за децу, установљен давне 1967. године у знак сећања на рођендан Ханса Кристијана Андерсена, уз чије су бајке одрастале многе генерације, обележен је и у Читаоници Градске библиотеке.
Била је то прилика да се поново укаже на важност читања од најранијег узраста, али и да се промовише долазак београдског Фестивала књижевности и илустрације за децу „Крокодокодил” у Нови Сад. Гост Читаонице била је књижевница за децу и младе Јасминка Петровић, која библиотекаре, по речима руководиоца Дечјег одељења Катарине Новаковић, увек представља као важну карику између писаца и деце.
Јасминка Петровић је објаснила како је „Крокодокодил”, који се ове године одржава шести пут, добио назив.
„Тражили смо звучно, забавно име и пронашли га у познатој причи Душка Радовића, писца који се малишанима обраћао с „поштована децо”“, казала је књижевница, додавши опаску тада присутног илустратора Боба Живковића, који се сликовито изразио рекавши да им треба „реч која ће имати реп да тандрља”.
Коментаришући овогодишњи наслов Фестивала – „У туђим патикама”, Катарина Новаковић је истакла да Светски дан књиге за децу није само датум кад се славе дечја литература и сви лепи тренуци које проводимо читајући.
„Овог пута говоримо о поштовању различитости и међусобној толеранцији као важној теми за данашње младе, који одрастају у другачијим условима него раније генерације“, додала је она.
Пратећи тему, Јасминка Петровић представила је четири књиге. У питању су три њене приче обухваћене насловом „О мачкама, нотама и бубама”, а намењене млађим основцима, које дочаравају колико је некада тешко суочити се с проблемом, прилагодити се околини или пристати на промене. „Рико, Оскар и тајанствене сенке” Андреаса Штајнхефела је пак деликатно штиво о нисконадареном и високонадареном дечаку, „Суперувце” Сиси Бел говори о искуству глуве девојчице, док се „Скроз истинит дневник једног повременог Индијанца” Шермана Алексија дотиче судбине младог карикатуристе који бива проглашен маскотом као једини Индијанац у руралној белачкој средњој школи.
Међу присутнима је било много чланова Дечјег одељења, али и пријатеља Библиотеке из основних школа у Новом Саду, који су у динамичном разговору са списатељицом коментарисали инсерте драматизованих дечјих књига, у изведби младих из позоришта „Дадов”, те зналачки проницали у њихове поруке.
С. Милачић
