Obeležen Međunarodni dan knjige za decu: Razgovor o poštovanju različitosti
Međunarodni dan knjige za decu, ustanovljen davne 1967. godine u znak sećanja na rođendan Hansa Kristijana Andersena, uz čije su bajke odrastale mnoge generacije, obeležen je i u Čitaonici Gradske biblioteke.
Bila je to prilika da se ponovo ukaže na važnost čitanja od najranijeg uzrasta, ali i da se promoviše dolazak beogradskog Festivala književnosti i ilustracije za decu „Krokodokodil” u Novi Sad. Gost Čitaonice bila je književnica za decu i mlade Jasminka Petrović, koja bibliotekare, po rečima rukovodioca Dečjeg odeljenja Katarine Novaković, uvek predstavlja kao važnu kariku između pisaca i dece.
Jasminka Petrović je objasnila kako je „Krokodokodil”, koji se ove godine održava šesti put, dobio naziv.
„Tražili smo zvučno, zabavno ime i pronašli ga u poznatoj priči Duška Radovića, pisca koji se mališanima obraćao s „poštovana deco”“, kazala je književnica, dodavši opasku tada prisutnog ilustratora Boba Živkovića, koji se slikovito izrazio rekavši da im treba „reč koja će imati rep da tandrlja”.
Komentarišući ovogodišnji naslov Festivala – „U tuđim patikama”, Katarina Novaković je istakla da Svetski dan knjige za decu nije samo datum kad se slave dečja literatura i svi lepi trenuci koje provodimo čitajući.
„Ovog puta govorimo o poštovanju različitosti i međusobnoj toleranciji kao važnoj temi za današnje mlade, koji odrastaju u drugačijim uslovima nego ranije generacije“, dodala je ona.
Prateći temu, Jasminka Petrović predstavila je četiri knjige. U pitanju su tri njene priče obuhvaćene naslovom „O mačkama, notama i bubama”, a namenjene mlađim osnovcima, koje dočaravaju koliko je nekada teško suočiti se s problemom, prilagoditi se okolini ili pristati na promene. „Riko, Oskar i tajanstvene senke” Andreasa Štajnhefela je pak delikatno štivo o niskonadarenom i visokonadarenom dečaku, „Superuvce” Sisi Bel govori o iskustvu gluve devojčice, dok se „Skroz istinit dnevnik jednog povremenog Indijanca” Šermana Aleksija dotiče sudbine mladog karikaturiste koji biva proglašen maskotom kao jedini Indijanac u ruralnoj belačkoj srednjoj školi.
Među prisutnima je bilo mnogo članova Dečjeg odeljenja, ali i prijatelja Biblioteke iz osnovnih škola u Novom Sadu, koji su u dinamičnom razgovoru sa spisateljicom komentarisali inserte dramatizovanih dečjih knjiga, u izvedbi mladih iz pozorišta „Dadov”, te znalački pronicali u njihove poruke.
S. Milačić
