И банкари све лакше остају без посла

Број банака на нашем тржишту се смањио, а тај тренд наставиће се и у наредном периоду. Осим тога, мобилно и Е-банкарство смањили су потребу за квалификованом радном снагом и услуге које банке нуде данас су дигитализоване и прилично упрошћене. У банкарству се сваке године број запослених мало-помало смањује. Када се све погледа на дужи период, бројка је прилична. Тако су 2008. код нас пословале 34 банке, а у њима је плату зарађивало 32.343 запослена. Лане је на тржишту било 27 банака а у њима 23.067 службеника и mеnayеra разних профила. Што значи да је број запослених смањен за 9.275.

Наставак тог тренда следи. Већ наредног месеца спајају се Војвођанска и ОТП банка. За банкарску групу из суседне Мађарске то никако није крај амбиција на нашем тржишту: већ су најавили да ће кренути у преузимање овдашње Сосијете женерал банке. Након спајања увек следи и рационализација пословања

Што се тиче нових технологија, најсвежији пример стиже из Адико банке. Они су ове седмице први пут понудили МКредит, до којег се стиже путем банкарске апликације. Осим кредита, телефоном се може и до дозвољеног минуса

Банка полако стаје у џеп, каже председник Извршног одбора те куће Војин Лазаревић.

Све можете, додаје, да зваршите преко мобилне апликације.

Драго ми је што смо лидери у увођењу те услуге, закључује наш саговорник.

Банкарски службеник је ту сувишан.

О томе шта су ти нови трендови донели, или, боље речено, одузели банкарским службеницима, професор на Економском факултету у Београду др Љубодраг Савић каже:

Не само да је четврта технолошка револуција затворила део радних места у банкама, већ је утицала и на структуру запослених, наводи Савић.

Како додаје, у банкама су се некада радиле обимне анализе код одобравања кредита свим клијентима.

У банкарском сектору се и данас може добро зарадити, али ако је запослени на правој позицији. Директори експозитура имају плате од 2.000 евра. Зараде чланова топ-менаџмента су још и више – иду и до 8.000 евра.

У време када је код нас инфлација била двоцифрена а динар се стално клизао надоле на курнсој листи, банкаре није болела глава. Први тим је имао уговоре о заради индексиране у еврима. Осим тога, за добре резултате деле се бонуси па капље ли, капље. У банкарству се и сада добро зарађује и живи, али ко се нашао у право време на правом месту.

Данас је то у великој мери поједностваљено. На пример, за кредит или другу позајмицу која се одобрава грађанима потребни су извод из Кредитног бироа, добра хипотека или друго обезбеђење плус потврда о запослењу. Ту нема потребе за посебним анализама па је и обим посла смањен и упрошћен. У другим сегментима такође се смањио обим посла па и потреба за запосленима. а и ниво потребних квалификација. Тај тренд ће се наставити и у годинама које долазе, закључује др Савић.

Они који су остали бар имају добру плату. Зараде у банкарском сектору су два пута веће него код осталих запослених. Банкарски службеници су прошле године примали 101.578 динара у просеку. Али, као и обично, говорити о просеку је незахвално.

Плате шалтерских службеника су 40.000 динара, каже председник Синдиката финансијских организација Милан Алемпијевић.

Због дигитализације, додаје, они су први на удару када крене рационализација.

Норме су им велике, а од њих се захтева да раде и по девет-десет сати дневно. Али њихови руководиоци имају, за наше услове, огромне плате, каже Алемпијевић.

Д. Вујошевић