I bankari sve lakše ostaju bez posla

Broj banaka na našem tržištu se smanjio, a taj trend nastaviće se i u narednom periodu. Osim toga, mobilno i E-bankarstvo smanjili su potrebu za kvalifikovanom radnom snagom i usluge koje banke nude danas su digitalizovane i prilično uprošćene. U bankarstvu se svake godine broj zaposlenih malo-pomalo smanjuje. Kada se sve pogleda na duži period, brojka je prilična. Tako su 2008. kod nas poslovale 34 banke, a u njima je platu zarađivalo 32.343 zaposlena. Lane je na tržištu bilo 27 banaka a u njima 23.067 službenika i menayera raznih profila. Što znači da je broj zaposlenih smanjen za 9.275.

Nastavak tog trenda sledi. Već narednog meseca spajaju se Vojvođanska i OTP banka. Za bankarsku grupu iz susedne Mađarske to nikako nije kraj ambicija na našem tržištu: već su najavili da će krenuti u preuzimanje ovdašnje Sosijete ženeral banke. Nakon spajanja uvek sledi i racionalizacija poslovanja

Što se tiče novih tehnologija, najsvežiji primer stiže iz Adiko banke. Oni su ove sedmice prvi put ponudili MKredit, do kojeg se stiže putem bankarske aplikacije. Osim kredita, telefonom se može i do dozvoljenog minusa

Banka polako staje u džep, kaže predsednik Izvršnog odbora te kuće Vojin Lazarević.

Sve možete, dodaje, da zvaršite preko mobilne aplikacije.

Drago mi je što smo lideri u uvođenju te usluge, zaključuje naš sagovornik.

Bankarski službenik je tu suvišan.

O tome šta su ti novi trendovi doneli, ili, bolje rečeno, oduzeli bankarskim službenicima, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu dr Ljubodrag Savić kaže:

Ne samo da je četvrta tehnološka revolucija zatvorila deo radnih mesta u bankama, već je uticala i na strukturu zaposlenih, navodi Savić.

Kako dodaje, u bankama su se nekada radile obimne analize kod odobravanja kredita svim klijentima.

U bankarskom sektoru se i danas može dobro zaraditi, ali ako je zaposleni na pravoj poziciji. Direktori ekspozitura imaju plate od 2.000 evra. Zarade članova top-menadžmenta su još i više – idu i do 8.000 evra.

U vreme kada je kod nas inflacija bila dvocifrena a dinar se stalno klizao nadole na kurnsoj listi, bankare nije bolela glava. Prvi tim je imao ugovore o zaradi indeksirane u evrima. Osim toga, za dobre rezultate dele se bonusi pa kaplje li, kaplje. U bankarstvu se i sada dobro zarađuje i živi, ali ko se našao u pravo vreme na pravom mestu.

Danas je to u velikoj meri pojednostvaljeno. Na primer, za kredit ili drugu pozajmicu koja se odobrava građanima potrebni su izvod iz Kreditnog biroa, dobra hipoteka ili drugo obezbeđenje plus potvrda o zaposlenju. Tu nema potrebe za posebnim analizama pa je i obim posla smanjen i uprošćen. U drugim segmentima takođe se smanjio obim posla pa i potreba za zaposlenima. a i nivo potrebnih kvalifikacija. Taj trend će se nastaviti i u godinama koje dolaze, zaključuje dr Savić.

Oni koji su ostali bar imaju dobru platu. Zarade u bankarskom sektoru su dva puta veće nego kod ostalih zaposlenih. Bankarski službenici su prošle godine primali 101.578 dinara u proseku. Ali, kao i obično, govoriti o proseku je nezahvalno.

Plate šalterskih službenika su 40.000 dinara, kaže predsednik Sindikata finansijskih organizacija Milan Alempijević.

Zbog digitalizacije, dodaje, oni su prvi na udaru kada krene racionalizacija.

Norme su im velike, a od njih se zahteva da rade i po devet-deset sati dnevno. Ali njihovi rukovodioci imaju, za naše uslove, ogromne plate, kaže Alempijević.

D. Vujošević