У ишчекивању финалног дела Скробоњине епске трилогије

“Точак” је у жижу интересовања јавности дошао 2000. године када је, као стрип који је, по Скробоњином сценарију нацртао Дражен Ковачевић, освојио прву награду на међународном конкурсу расписаном од познатог француског издавача “Гленат”. “Точак” и “Ратници Корота”, ипак, до сада се нису нашли у засебној књизи јер су оба сегмента “чекала” исписивање финалног дела трилогије “Велика књига о Аркаму”, што се још увек није десило. Београдски издавач “Страхор”, узданица таласа домаће епске фантастике, који се последњих година издигао на домаћој књижевној сцени, одлучила је да “Точак” и “Војнике Корота” представи новој генерацији читалаца откривајући корене домаће епске фантастике те потврђујући ширину Скробоњиног талента, његових стваралачких интересовања и трагања.

“Точак” започиње као дело научне фантастике: у 2098. години злочин и даље постоји - Алфред Честер, спортиста и инструктор борилачких вештина, убија супругу и за казну бива изложен ковитлацу Тох-честица “све док његова свест не напусти тело”. Хоће ли се свест вратити не може се предвидети; такође се не зна ни где ће свест отићи. Како год било, Честер се буди у непознатом свету и то у телу - девојке, принцезе Леоне коју прогањају убице Сардона, узурпатора престола који њој припада. У првом сусрету са непријатељем принцеза користи вештине које је имала док је била Честер, побеђује неколико нападача и тако испуњава хиљадугодишње пророчанство Корота о доласку Оне-која-побеђује, зване још и Она-која-води-смрт-на-ланцу и Плешућа смрт. Леоне и њена дружина намеравају да спрече расуло и поврате ред-власт. Захваљујући знању из прошлости, Леоне/Честер разрешава загонетку точка из некадашњег забавног парка а сада светилишта и обезбеђује савезништво варварских племена за одсудни бој у коме задобија круну. У трену када нагон мушкарца превлада смерност девојке Леоне/Честер жестоко грли пратиљу Ану али се његова свест враћа у “стари” свет.

Скробоња слободно меша елеменате научне и епске фантастике што, у време настајања новеле, на овим литерарним просторима није било ни мало уобичајено. Аутор се, пак, не зауставља само на овим “новотаријама” јер у читаву причу уплиће и неколика одступања од знаних жанровских образаца почевши од двојности главног јунака-јунакиње. Непомирљивост мушког духа и женског тела показује се као подстицајна нит око које се граде психолошки профили како Леоне/Честера, тако и пратиље Ане. Мушко/женско двојство које је у боју чини врло пожељном јер збуњује противника, у љубавним стварима је поприличан проблем пошто изазива много премишљања и колебања. С друге стране, свет Аркане (која можда ипак није друга планета већ Земља у далекој будућности) функционише по правилима (погодбеног) средњег века, са адекватном друштвено-класном поделом, монархистичким сплеткама и сукобима уз јаку везаност за магијско и мистично, посебно за предсказања и ишчекивање њиховог испуњења што отвара велика питања слободне воље и усуда.

“Точак” је, ипак, умерен у коришћењу иконографије епске фантастике што у “Ратницима Корота” није случај: иако се прича наставља на “Точак” она је у потпуности ослоњена на жанровски модел почев од неминовне фаталне борбе два принципа (Добра и Зла, Светла и Таме), преко различитих врста/раса које постоје на Аркани (људи, елфлини, Гнауми, змајеви) чији се представници, опет по старом предању, сакупљају у дружину која ће имати пресудну улогу у будућем сукобу. Читава прича “Ратника...” увод је у тај коначни бој који је требао бити описан у завршном роману. Испрва невезане приче које се одвијају у различитим срединама и миљеима, са разнородним јунацима и проблемима, дозволиле су Скробоњи да исписује стилске жанровске вежбе додајући им свој специфични израз и печат. Када се, на крају, ненадано појави/врати и Алфред Честер дружина је комплетирана и спремна за извршавање задатка од кога - према најбољој традицији жанра који, у својој основи, баштини наслеђе митологија и сага свих људских цивилизација - зависи опстанак читавог света!

“Пророчанство Корота” представља се као успешно жанровско дело коме историјска дистанца од три деценије ни мало није умањила атрактивност и заводљивост те ће у овој књизи радознали читалац свакако уживати да би, пошто склопи корице, пожелео да писац ипак у великом стилу тријумфално заврши ову авантуру.

 Илија Бакић