U iščekivanju finalnog dela Skrobonjine epske trilogije
Knjigu “Proročanstvo Korota” Gorana Skrobonje (1962) - izdavač “Strahor” 2018. - pisca koji se ogledao u žanrovskoj fantastičkoj književnosti (naučna i epska fantastika, horor), čine dva segmenta. Novela “Točak”objavljena je u časopisu “Alef” br. 16, davne 1989. (reprintovana u zbirci “Šilom u čelo”, 2000, i u antologiji “Trifid” 2001) dok je kratki roman “Vojnici Korota” (u punom naslovu “Ratnici Korota ili knjiga čuda”) štampan samo 1992. godine u “Emitoru” broj 111, glasilu beogradskog Društva ljubitelja naučne fantastike “Lazar Komarčić”.
“Točak” je u žižu interesovanja javnosti došao 2000. godine kada je, kao strip koji je, po Skrobonjinom scenariju nacrtao Dražen Kovačević, osvojio prvu nagradu na međunarodnom konkursu raspisanom od poznatog francuskog izdavača “Glenat”. “Točak” i “Ratnici Korota”, ipak, do sada se nisu našli u zasebnoj knjizi jer su oba segmenta “čekala” ispisivanje finalnog dela trilogije “Velika knjiga o Arkamu”, što se još uvek nije desilo. Beogradski izdavač “Strahor”, uzdanica talasa domaće epske fantastike, koji se poslednjih godina izdigao na domaćoj književnoj sceni, odlučila je da “Točak” i “Vojnike Korota” predstavi novoj generaciji čitalaca otkrivajući korene domaće epske fantastike te potvrđujući širinu Skrobonjinog talenta, njegovih stvaralačkih interesovanja i traganja.
“Točak” započinje kao delo naučne fantastike: u 2098. godini zločin i dalje postoji - Alfred Čester, sportista i instruktor borilačkih veština, ubija suprugu i za kaznu biva izložen kovitlacu Toh-čestica “sve dok njegova svest ne napusti telo”. Hoće li se svest vratiti ne može se predvideti; takođe se ne zna ni gde će svest otići. Kako god bilo, Čester se budi u nepoznatom svetu i to u telu - devojke, princeze Leone koju proganjaju ubice Sardona, uzurpatora prestola koji njoj pripada. U prvom susretu sa neprijateljem princeza koristi veštine koje je imala dok je bila Čester, pobeđuje nekoliko napadača i tako ispunjava hiljadugodišnje proročanstvo Korota o dolasku One-koja-pobeđuje, zvane još i Ona-koja-vodi-smrt-na-lancu i Plešuća smrt. Leone i njena družina nameravaju da spreče rasulo i povrate red-vlast. Zahvaljujući znanju iz prošlosti, Leone/Čester razrešava zagonetku točka iz nekadašnjeg zabavnog parka a sada svetilišta i obezbeđuje savezništvo varvarskih plemena za odsudni boj u kome zadobija krunu. U trenu kada nagon muškarca prevlada smernost devojke Leone/Čester žestoko grli pratilju Anu ali se njegova svest vraća u “stari” svet.
Skrobonja slobodno meša elemenate naučne i epske fantastike što, u vreme nastajanja novele, na ovim literarnim prostorima nije bilo ni malo uobičajeno. Autor se, pak, ne zaustavlja samo na ovim “novotarijama” jer u čitavu priču upliće i nekolika odstupanja od znanih žanrovskih obrazaca počevši od dvojnosti glavnog junaka-junakinje. Nepomirljivost muškog duha i ženskog tela pokazuje se kao podsticajna nit oko koje se grade psihološki profili kako Leone/Čestera, tako i pratilje Ane. Muško/žensko dvojstvo koje je u boju čini vrlo poželjnom jer zbunjuje protivnika, u ljubavnim stvarima je popriličan problem pošto izaziva mnogo premišljanja i kolebanja. S druge strane, svet Arkane (koja možda ipak nije druga planeta već Zemlja u dalekoj budućnosti) funkcioniše po pravilima (pogodbenog) srednjeg veka, sa adekvatnom društveno-klasnom podelom, monarhističkim spletkama i sukobima uz jaku vezanost za magijsko i mistično, posebno za predskazanja i iščekivanje njihovog ispunjenja što otvara velika pitanja slobodne volje i usuda.
“Točak” je, ipak, umeren u korišćenju ikonografije epske fantastike što u “Ratnicima Korota” nije slučaj: iako se priča nastavlja na “Točak” ona je u potpunosti oslonjena na žanrovski model počev od neminovne fatalne borbe dva principa (Dobra i Zla, Svetla i Tame), preko različitih vrsta/rasa koje postoje na Arkani (ljudi, elflini, Gnaumi, zmajevi) čiji se predstavnici, opet po starom predanju, sakupljaju u družinu koja će imati presudnu ulogu u budućem sukobu. Čitava priča “Ratnika...” uvod je u taj konačni boj koji je trebao biti opisan u završnom romanu. Isprva nevezane priče koje se odvijaju u različitim sredinama i miljeima, sa raznorodnim junacima i problemima, dozvolile su Skrobonji da ispisuje stilske žanrovske vežbe dodajući im svoj specifični izraz i pečat. Kada se, na kraju, nenadano pojavi/vrati i Alfred Čester družina je kompletirana i spremna za izvršavanje zadatka od koga - prema najboljoj tradiciji žanra koji, u svojoj osnovi, baštini nasleđe mitologija i saga svih ljudskih civilizacija - zavisi opstanak čitavog sveta!
“Proročanstvo Korota” predstavlja se kao uspešno žanrovsko delo kome istorijska distanca od tri decenije ni malo nije umanjila atraktivnost i zavodljivost te će u ovoj knjizi radoznali čitalac svakako uživati da bi, pošto sklopi korice, poželeo da pisac ipak u velikom stilu trijumfalno završi ovu avanturu.
Ilija Bakić