ИНТЕРВЈУ: Милена Радуловић, глумица
Таленат глумице Милене Радуловић публика је препознала још док је као студенткиња на Факултету драмских уметности играла Лолу Гавриловић у серији „Једне летње ноћи“.
Већ тада је било јасно да ће ова двадесетчетворогодишња девојка бити један од највећих потенцијала млађе генерације филмских и позоришних уметника. Прве кораке ка глуми направила је на часовима у драмском студију редитеља и сценаристе Мике Алексића и његове супруге Биљане, па је, иако је неколико година касније пожелела да се бави новинарством, љубав према даскама које живот значе ипак преовладала и утицала на то да она одабере глуму као свој животни позив. И сигурни смо да није погрешила будући да је кроз само неколико улога приказала свој таленат за трансформацију у различите ликове.
Милену смо гледали као Жаклину у филму „Патуљци с насловних страна“, али и у серијама „Беса“ и „Пет“. Ипак, филм „Балканска међа“ у којем ових дана имамо прилику да је гледамо у биоскопским салама широм Србије, отвара јој врата за продор на руско тржиште с обзиром на то да у том остварењу рађеном у руско-српској копродукцији, поред колега Милоша Биковића, Миодрага Радоњића, Александра Радојичића и Александра Срећковића Кубуре, игра главну женску улогу. Филм је доживео и своју премијеру у Новом Саду у биоскопима „Арена Синеплекс“ и „Синеплекс Променада“ па смо искористили прилику и разговарали са шармантном глумицом о њеној улози у дугоочекиваној ратној драми.
Филм „Балканска међа“ имао је најпре своју премијеру у Русији. Какви су ваши, али и утисци тамошње публике након прве пројекције?
– Утисци руске публике су изнад свих наших очекивања. Било је аплауза, емоција, смеха, суза... Москва је реаговала онако како свака филмска екипа може само да пожели. Надам се да ће нас иста реакција сачекати и код нас.
Филм је инспирисан истинитим догађајем, али има и фикције. Шта мислите како ће га публика у Србији прихватити и јесте ли узбуђени пред премијерна приказивања која следе и у другим градовима?
– Да, филм је инспирисан истинитим догађајем, али то је пре свега један жанровски филм, акциона драма и блокбастер који прати разне људске судбине, односно јунаке у ратним околностима. Мислим да Србија заслужује овакав, могу без лажне скромности рећи спектакл, и да после овог филма човек не може да остане равнодушан. Наравно, трема у Србији је већа, као и наша одговорност према домаћој публици, узбуђење је велико, а реакције једва чекам да чујем.
Изјавили сте да је то до сада најозбиљнија улога и пројекат у вашој глумачкој каријери. Шта су вам били највећи изазови и јесте ли због тога стрепели како ћете се у снаћи у улози?
– Улога је прилично комплексна, захтева потпуно емотивно и психичко улагање, јер је Јасна жртва која прође кроз дуги низ стресних ситуација, које ако нису одигране како треба, немају никаквог смисла. Стрепела сам да ли сам довољно дорасла оваквом задатку, али сам уз помоћ редитеља Андреја Волгина и руских и наших колега, успевала да се борим са тим сумњама и изазовима. Снимање је такође било и физички напорно.
Какво искуство носите са снимања и сарадње са Русима?
– Феноменално. Волела бих да се моја сарадња са Русима настави, јер су они отворени, колегијални, професионални, а за чланове конкретно ове екипе бих додала и добри људи.
Мислите ли да вам тај филм отвара нова врата и простор за напредовање на руско тржиште?
– Надам се да отвара.
Иако сте тада били веома мали, у каквом је вама сећању остао период којим се филм бави, односно бомбардовање Србије 1999. године?
– Памтим тај период, имала сам четири године. Бомбардовање је почело на рођендан мог брата од тетке, баш током прославе. Памтим звук сирена којег сам се плашила и клавира који је моја мама свирала кад није било струје, а ми смо певали. Остала ми је у у памћењу више атмосфера него сами догађаји.
Гледамо вас и у серији „Пет“ у којој играте лик Соње, девојке која се бави елитном проституцијом. Како сте одбранили овај лик?
– Одушевљена сам била када сам прочитала сценарио и моментално сам знала да ће то бити један нови и несвакидашњи пројекат поготово за наше услове и мислим да цела серија прати све актуелне ситуације у градским круговима и мислим да свака од тих жена пролази кроз нешто што је проблем сваке жене у Србији. Врло је лако одбранити Соњу, она има тешку причу из прошлости. То што је она залутала није се ни тако случајно десило, а и она је из те градске екипе у којој је важно којим колима се возите и шта сте обукли, при томе бира лоше момке, нешто је привлачи сваки пут да то буде криминалац. Не поштује је ниједан мушкарац, али зато што она пре свега ни саму себе не поштује. Њу је лако волети јер је она добар човек, Соња је најбољи пријатељ свима њима. Пролази кроз личну патњу изнутра, а не види излаз из тога. Мислим да данас постоји много таквих девојака, које можемо и тако оправдати да оне не виде излаз из тих прича.
Већ током студија глуме имали сте ту срећу да играте једну од главних улога у серији „Једне летње ноћи“. Колико је младим глумцима данас тешко да буду запажени и препознати за ангажовање на важним пројектима?
– Није лако „пробити се”. Конкуренција међу младим глумцима је данас у Србији огромна, али постоје кастинзи, на којима сам ја сваку своју улогу добила, и они дају шансу за равноправну трку за улогу.
До сада смо вас гледали у неколико телевизијских односно филмских улога и чини се да су све оне до сада биле другачије. Колико је то за вас као младу глумицу важно?
– То је за мене најважније и волела бих да се моја каријера настави истим током. Највећи изазов и комплимент за глумца је да има широки дијапазон улога.
Владимир Бијелић