Хуманитарни рад – душевна храна волонтерима
Други сајам волонтирања, одржан јуче у холу Филозофског факултета, окупио је бројне академце, али и друге суграђане, не би ли на једном месту сазнали на које начине могу допринети заједници.
Своје активности представило је десетак организација, међу којима су „СОС женски центар”, КЦ „Лаб”, НУРДОР, Удружење за помоћ ментално недовољно развијеним особама, „Инфополис” и други. Организатори манифестације били су Центар Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду за подршку студентима и „Новосадски волонтерски сервис”, настао на иницијативу фондација „Европска престоница културе 2021” и „Европска престоница младих 2019” да би се креирао сервис који ће бити окренут локалној заједници, секторима спорта, здравља, социјалне заштите и заштите животне средине.
– На платформу nvs.rs од маја прошле године регистровало се 600 особа, међу којима нису само млади – казао је руководилац програма НВС-а Војислав Пркосовачки, додавши да је веома поносан на своје сениоре од 60 до 81 године. – У тој бази су сви људи који би желели да волонтирају или су то већ чинили, а чекају позиве. Године 2018. остварили смо 40 различитих активности и више од 3.000 волонтерских сати. Када то време пребацимо у радне дане, добијамо завидан резултат од године и по ангажовања по човеку. Ове године смо за непуна три месеца подржали већ 16 активности и остварили око 1.000 волонтерских сати.
Осим великог броја партнерстава с различитим организацијама, институцијама и удружењима грађана у Новом Саду, путем волонтирања склапају се врло лепа познанства, док нова знања и вештине чине младог појединца конкурентнијим на тржишту рада, тврди наш саговорник. Осим нових обука и сајма који би био још бројнији, у будућим плановима организатора је проналажење начина да волонтерски рад буде препознат и вреднован кроз формално образовање.
Први пут на Сајму волонтирања у нашем граду нашао се Центар за заштиту и помоћ тражиоцима азила, који пружа правну, психо-социјалну и интеграцијску подршку мигрантима, избеглицама и азилантима свих категорија.
– Радимо широм Србије, у свим камповима, као и на отвореним локацијама дуж северне границе, а имамо канцеларије у Суботици, Београду и Прешеву – каже Ксенија Лазић из Центра. – Отворени смо за све особе које желе да се укључе у хуманитарне активности и тиме развијају своје капацитете. Волонтери уз нас могу, пре свега, да раде на својим предрасудама. Културално учење је још једна важна ставка, у чему нам помажу медијатори из других земаља. Интересантни смо студентима социјалног рада, педагогије, психологије, пошто могу на лицу места вежбати вештине саветовања и рада с групама, али и будућим правницима.
С. Милачић
Фото: В. Фифа
Анкета:
Шта вам је најподстицајније у волонтирању?
Анђела Сворцан, студенткиња славистике:
– Осим прилике да упознаш много људи, највећи бенефит су нова искуства. Волонтирање доживљавам као душевну храну. Захваљујући њему, путем размене ученика, боравила сам годину у Русији и месец у Америци, где смо помагали у јавној кухињи и јавним баштама. Пре него што сам се доселила у Нови Сад, била сам члан Асоцијације младих у БиХ. Још нисам пробала, а волела бих, да помажем животињама.
Милена Павличић, студенткиња психологије:
– Заинтересовало ме је неколико штандова, чијим бих организацијама хтела да се прикључим, а међу њима је „Инфополис”. Привлачи ме све што се тиче културе, развоја средине и подизања свести. Досад сам помагала млађој деци која имају проблема с учењем. Чини ми се да је омладина недовољно информисана, али по посећености сајма види се да није лења и да је и те како вољна да волонтира.
Милан Мића Дудић, пензионер:
– Последњих година научио сам да често нисмо ни свесни тога да волонтирамо па сам дошао до закључка да сам већ с пет-шест година то чинио „натерујући” овце чобанину, који ме је награђивао свежим млеком. Прво моје ангажовање у граду било је на изложби у Спомен-збирци Павла Бељанског, будући да сам члан КУД-а при Удружењу пензионера. Издвојио бих и учешће у организацији Међународне конференције безбедних заједница.
Урош Гостовић, студент инжењерског менаџмента:
– Четири године волонтирам у акцијама чија су циљна група млади. Активан сам члан организације „БалканИДЕА Нови Сад”, која се, између осталог, бави људским правима, реализујући „живе” библиотеке да би се разбиле предрасуде о маргинализованим групама. Један од занимљивих пројеката је и „Локомотива”, који младима даје шансу да, уз помоћ ментора, неку своју идеју спроведу у дело, било то у школи или свом окружењу.
С. Милачић
Фото: В. Фифа