Humanitarni rad – duševna hrana volonterima
Drugi sajam volontiranja, održan juče u holu Filozofskog fakulteta, okupio je brojne akademce, ali i druge sugrađane, ne bi li na jednom mestu saznali na koje načine mogu doprineti zajednici.
Svoje aktivnosti predstavilo je desetak organizacija, među kojima su „SOS ženski centar”, KC „Lab”, NURDOR, Udruženje za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama, „Infopolis” i drugi. Organizatori manifestacije bili su Centar Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu za podršku studentima i „Novosadski volonterski servis”, nastao na inicijativu fondacija „Evropska prestonica kulture 2021” i „Evropska prestonica mladih 2019” da bi se kreirao servis koji će biti okrenut lokalnoj zajednici, sektorima sporta, zdravlja, socijalne zaštite i zaštite životne sredine.
– Na platformu nvs.rs od maja prošle godine registrovalo se 600 osoba, među kojima nisu samo mladi – kazao je rukovodilac programa NVS-a Vojislav Prkosovački, dodavši da je veoma ponosan na svoje seniore od 60 do 81 godine. – U toj bazi su svi ljudi koji bi želeli da volontiraju ili su to već činili, a čekaju pozive. Godine 2018. ostvarili smo 40 različitih aktivnosti i više od 3.000 volonterskih sati. Kada to vreme prebacimo u radne dane, dobijamo zavidan rezultat od godine i po angažovanja po čoveku. Ove godine smo za nepuna tri meseca podržali već 16 aktivnosti i ostvarili oko 1.000 volonterskih sati.
Osim velikog broja partnerstava s različitim organizacijama, institucijama i udruženjima građana u Novom Sadu, putem volontiranja sklapaju se vrlo lepa poznanstva, dok nova znanja i veštine čine mladog pojedinca konkurentnijim na tržištu rada, tvrdi naš sagovornik. Osim novih obuka i sajma koji bi bio još brojniji, u budućim planovima organizatora je pronalaženje načina da volonterski rad bude prepoznat i vrednovan kroz formalno obrazovanje.
Prvi put na Sajmu volontiranja u našem gradu našao se Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila, koji pruža pravnu, psiho-socijalnu i integracijsku podršku migrantima, izbeglicama i azilantima svih kategorija.
– Radimo širom Srbije, u svim kampovima, kao i na otvorenim lokacijama duž severne granice, a imamo kancelarije u Subotici, Beogradu i Preševu – kaže Ksenija Lazić iz Centra. – Otvoreni smo za sve osobe koje žele da se uključe u humanitarne aktivnosti i time razvijaju svoje kapacitete. Volonteri uz nas mogu, pre svega, da rade na svojim predrasudama. Kulturalno učenje je još jedna važna stavka, u čemu nam pomažu medijatori iz drugih zemalja. Interesantni smo studentima socijalnog rada, pedagogije, psihologije, pošto mogu na licu mesta vežbati veštine savetovanja i rada s grupama, ali i budućim pravnicima.
S. Milačić
Foto: V. Fifa
Anketa:
Šta vam je najpodsticajnije u volontiranju?
Anđela Svorcan, studentkinja slavistike:
– Osim prilike da upoznaš mnogo ljudi, najveći benefit su nova iskustva. Volontiranje doživljavam kao duševnu hranu. Zahvaljujući njemu, putem razmene učenika, boravila sam godinu u Rusiji i mesec u Americi, gde smo pomagali u javnoj kuhinji i javnim baštama. Pre nego što sam se doselila u Novi Sad, bila sam član Asocijacije mladih u BiH. Još nisam probala, a volela bih, da pomažem životinjama.
Milena Pavličić, studentkinja psihologije:
– Zainteresovalo me je nekoliko štandova, čijim bih organizacijama htela da se priključim, a među njima je „Infopolis”. Privlači me sve što se tiče kulture, razvoja sredine i podizanja svesti. Dosad sam pomagala mlađoj deci koja imaju problema s učenjem. Čini mi se da je omladina nedovoljno informisana, ali po posećenosti sajma vidi se da nije lenja i da je i te kako voljna da volontira.
Milan Mića Dudić, penzioner:
– Poslednjih godina naučio sam da često nismo ni svesni toga da volontiramo pa sam došao do zaključka da sam već s pet-šest godina to činio „naterujući” ovce čobaninu, koji me je nagrađivao svežim mlekom. Prvo moje angažovanje u gradu bilo je na izložbi u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog, budući da sam član KUD-a pri Udruženju penzionera. Izdvojio bih i učešće u organizaciji Međunarodne konferencije bezbednih zajednica.
Uroš Gostović, student inženjerskog menadžmenta:
– Četiri godine volontiram u akcijama čija su ciljna grupa mladi. Aktivan sam član organizacije „BalkanIDEA Novi Sad”, koja se, između ostalog, bavi ljudskim pravima, realizujući „žive” biblioteke da bi se razbile predrasude o marginalizovanim grupama. Jedan od zanimljivih projekata je i „Lokomotiva”, koji mladima daje šansu da, uz pomoć mentora, neku svoju ideju sprovedu u delo, bilo to u školi ili svom okruženju.
S. Milačić
Foto: V. Fifa
