Поглед у свемир за све љубитеље ноћног неба

Први председник АДНОС-а од 1974. до 1980. године био је професор Живојин Ћулум, један од људи најзаслужнијих за популаризацију астрономије на овим просторима. По речима чланице АДНОС-а Јоване Петровић, током 1974. године, у оквиру циклуса „Астрономско вече”, одржано је 13 предавања којима је присуствовало око 800 слушалаца.

– Исте године органзовано је прво јавно астрономско посматрање за грађане, а повод је био делимично помрачење Месеца 4. јуна 1974. године – каже Јована Петровић и додаје да се све то одигравало на Ђачком игралишту на Лиману. - Друштво од оснивања до данас настоји да окупља љубитеље ноћног неба, едукује их и популаризује  астрономију и астрофизику. Трудимо се да наши садржаји буду разноврсни, занимљиви и актуелни, али и да буду доступни свима. Осим тога, желимо да будемо део новосадске заједнице. Због тога се одазивамо где год смо позвани. Кроз дружења с љубитељима астрономије на догађајима, попут Астрономског маратона на Летенки, повезујемо се и с људима из околних земаља који су увек спремни да поделе знање.

Опсерваторија на Тврђави је почела да се користи 1985. године и налази се у делу Тврђаве, у близини улазне капије, који је познат као Хорнверк.

– Објекат чине приземље и мансарда, односно астрономска посматрачница с покретним кровом и инструментима, док се у приземљу налази мања сала у коју може да стане 25 слушалаца – казала је Јована Петровић. – Крајем прошле године реновирана је уз новчану помоћ компаније НИС, код које су конкурисали Фондација Егзит и Завод за заштиту споменика културе, па тако поново сија пуним сјајем.

Планетаријум је отворен 2001. године, и од тада представља најважније место за остваривање аудио-визуелне наставе астрономије и сродних наука.

– Прилаз сали је осмислио и насликао новосадски академски сликар Душан Тодоровић 1998. године, а специфичан је јер је комбиновао мурал, мозаик и специјалну ултраљубичасту расвету – објашњава  Јована Петровић. – Након толико година овој „звезданој стази” потребно је ипак мало освежења јер је зуб времена учинио своје. У плану је да се, након што је сређена Опсерваторија, „прионе на посао” и у Планетаријуму.

Сарадња с Мађарском

Астрономско друштво „Нови Сад” финансира се од наплате улазница за групне посете, али и конкурише за новац на различитим пројектима.

–АДНОС је сада део међународног ИПА пројекта „Вобаниста” у оквиру прекограничне сарадње с Мађарском. Учесници на том пројекту су научни сарадници и професори Природно-математичког факултета у Новом Саду, као и чланови астрономских удружења из Новог Сада и Бачке Паланке, заједно с Фондацијом астрономске опсерваторије из Баје у Мађарској. Циљ пројекта је да се искористе нетакнути потенцијали регије Војводина – Бач-Кишкун, који се огледају у квалитету ноћног неба, природним резерватима и културном наслеђу и да се развију у нове туристичке атракције тог региона. Пројекат ће бити реализован путем конструкције јединствене мобилне опсерваторије која ће туристима омогућити посматрање Сунца, планета, звезданих јата, галаксија – истиче Јована Петровић.

У Опсерваторији и Планетаријум организују се углавном групне школске посете, које се наплаћују, док су остале активности у оквиру рада Друштва бесплатне и одржавају се сваког четвртка у 20 часова, а понекад и другим данима уколико се „дешава нешто занимљиво” на ноћном небу.

– Током сезона, од пролећа до краја децембра, организујемо разне садржаје у просторијама Планетаријума, попут пројекција или предавања – каже Јована Петровић. – Осим тога, када временски услови дозволе или се на небу дешава нешто „забавно”, организујемо посматрања телескопом, па су тако помрачења Месеца најпосећенија. Рад с људима који се не баве астрономијом је право уживање, па смо тако, у сарадњи с Департманом Академије уметности за нове ликовне медије, имали изложбу радова инспирисаних свемиром, а учествовали смо и на „Ноћима истраживача” и „Ноћима музеја”.

Посетиоце интересују различити аспекти рада Друштва, а искусни предавачи, чланови АДНОС-а, љубитељи астрономије, студенти и професори с Департмана Природно-математичког факултета за физику увек су спремни да одговоре на питања.

– Некима су забавни телескопи и посматрања, док друге фасцинирају различите теме из астрофизике, попут тамне енергије и материје или космичког зрачења – испричала је Јелена Петровић. – Питања варирају од „Где су ти ванземаљци и шта ли сада раде?” до „Када ће Сунце да прогута нашу планету?” Грађани су знатижељни и воле да чују информације од стручњака, из прве руке, а астрономија је плодно тло за најразличитија питања и идеје.  

С. Ковач