Брже до оптималне производње биогаса

Лабораторија је пуштена у рад крајем прошле годин, а будући да је смештена у контејнеру мобилног је карактера и  сада се налази у Сомбору, где се за потребе једног од партнера у пројекту -  ЈКП „Водоканал“, обављају анализе потенцијала сировина за производњу  биогаса.

-Обично је производња биогаса у постројењима заснована на једној, евентуално две сировине – каже проф. др Филип Кулић са новосадског Универзитета и додаје да су то најчешће нека биомаса, попут жетвеног остатка или наменски гајена силажа. - Веома често се користи и сточно ђубриво и углавном се те сировине међусобно мешају. Међутим, постоје и друге отпадне сировине биолошког порекла које могу да се користе  за производњу биогаса, као што је на пример сурутка, која је нажалост отпад у млекарама.

Из различитих процеса производње у прехрамбеној индустрији добију се продукти који се могу користити у ове сврхе. Чак и отпад од хране у ресторанима може послужити као сировина. Све те потенцијалне сировине које се могу користити  за производњу биогаса, не могу се напамет мешати, јер се не зна како једна на другу могу да утичу, зато што се разграђују под различитим условима. Веома је опасно без икаквог реда убацивати  сировине у постројење за производњу биогаса, је може доћи  до поремећаја целог процеса и веће штете од користи. Због тога је и направљена ова лабораторија.

По речима професора Кулића, сврха лабораторије  није само испитивање сировина, него и истраживање које све сировине могу да се комбинују  и у којим односима да би произвођачима биогаса олакшали производњу и да би она текла без проблема.

Пет партнера из региона

Поред Универзитета у Новом Саду, сомборског ЈКП „Водоканал“ и „Винковачког водовода и канализације“, партнери у овом пројекту, вредном 1,7 милиона евра су и Фонд „Европски послови“  АП Војводине и Пољопривредни институт Осијек. Главни резултати овог пројекта који се завршава у јануару следеће године су још изградња и пуштање у рад когенеративног постројења са 200kw електричне и 230kw топлотне снаге у  „Водоканалу“  и повећање производње биогаса у постојећем постројењу са 1.700м3/дан на 3.000м3/дан, изградња и пуштање у рад соларних електрана снаге 380kw у „Винковачком водоводу и канализацији“ и опремање лабораторија за анализу квалитета биомасе на Пољопривредном институту Осијек новом опремом.

- Поставља се питање зашто нама то треба. Биогасна постројења када се пројектују и граде, поготово у овој области прераде комуналних оптадних вода, углавном су предимензионирана из различитих разлога. У већини случајева њихови капацитети нису у потпуности искориштени. Приликом пројектовања и градње води се рачуна  да у околини биогасних постројења  постоје неки извори биолошког отпада, било из пољопривреде, индустрије или урбаних средина, како би се прво такав отпад искористио, а онда се наменски производи сировина. То је основна идеја - попунити производне капацитете, али максимално отпадним биолошким материјалима који се налазе на територији  или у близини биогасног постројења – каже Кулић.

Код нас, наводи Кулић,  постоје лабораторије за биогас, али је ово прва мобилна лабораторија, што је њена предност у односу на остале, јер је једноставније њу привремено за потребе анализа преместити у  одређено место, него допремати сировине. Лабораторија је тако опремљена да може од почетка до краја  да припреми и анализира сировине, произведе биогас и испита његов квалитет. Три најважнија елемента која се анализирају, по Кулићевим речима су метан,  угљендиоксид и водоник сулфид.

- У Сомбору где се лабораторија сада налази, почели смо да анализирамо,  такозване познате сировине, односно сировине које користе у тамошњем „Водоканалу“ – напомиње Кулић. - Резултати које смо добили се слажу са резултатима њихових стандардних анализа. Али, начинили смо корак даље и сада испитујемо остатак који се испушта након ферментације из дигестора како бисмо  видели колики  је његов енергетски понецијал. Мешали смо га са другим сировинама и имамо почетне резултате који су у границама очекиваног. Упустили смо се и у прављење рецептура и ту очекујемо резултате до краја пролећа.

З. Милосављевић