Brže do optimalne proizvodnje biogasa

Laboratorija je puštena u rad krajem prošle godin, a budući da je smeštena u kontejneru mobilnog je karaktera i  sada se nalazi u Somboru, gde se za potrebe jednog od partnera u projektu -  JKP „Vodokanal“, obavljaju analize potencijala sirovina za proizvodnju  biogasa.

-Obično je proizvodnja biogasa u postrojenjima zasnovana na jednoj, eventualno dve sirovine – kaže prof. dr Filip Kulić sa novosadskog Univerziteta i dodaje da su to najčešće neka biomasa, poput žetvenog ostatka ili namenski gajena silaža. - Veoma često se koristi i stočno đubrivo i uglavnom se te sirovine međusobno mešaju. Međutim, postoje i druge otpadne sirovine biološkog porekla koje mogu da se koriste  za proizvodnju biogasa, kao što je na primer surutka, koja je nažalost otpad u mlekarama.

Iz različitih procesa proizvodnje u prehrambenoj industriji dobiju se produkti koji se mogu koristiti u ove svrhe. Čak i otpad od hrane u restoranima može poslužiti kao sirovina. Sve te potencijalne sirovine koje se mogu koristiti  za proizvodnju biogasa, ne mogu se napamet mešati, jer se ne zna kako jedna na drugu mogu da utiču, zato što se razgrađuju pod različitim uslovima. Veoma je opasno bez ikakvog reda ubacivati  sirovine u postrojenje za proizvodnju biogasa, je može doći  do poremećaja celog procesa i veće štete od koristi. Zbog toga je i napravljena ova laboratorija.

Po rečima profesora Kulića, svrha laboratorije  nije samo ispitivanje sirovina, nego i istraživanje koje sve sirovine mogu da se kombinuju  i u kojim odnosima da bi proizvođačima biogasa olakšali proizvodnju i da bi ona tekla bez problema.

Pet partnera iz regiona

Pored Univerziteta u Novom Sadu, somborskog JKP „Vodokanal“ i „Vinkovačkog vodovoda i kanalizacije“, partneri u ovom projektu, vrednom 1,7 miliona evra su i Fond „Evropski poslovi“  AP Vojvodine i Poljoprivredni institut Osijek. Glavni rezultati ovog projekta koji se završava u januaru sledeće godine su još izgradnja i puštanje u rad kogenerativnog postrojenja sa 200kw električne i 230kw toplotne snage u  „Vodokanalu“  i povećanje proizvodnje biogasa u postojećem postrojenju sa 1.700m3/dan na 3.000m3/dan, izgradnja i puštanje u rad solarnih elektrana snage 380kw u „Vinkovačkom vodovodu i kanalizaciji“ i opremanje laboratorija za analizu kvaliteta biomase na Poljoprivrednom institutu Osijek novom opremom.

- Postavlja se pitanje zašto nama to treba. Biogasna postrojenja kada se projektuju i grade, pogotovo u ovoj oblasti prerade komunalnih optadnih voda, uglavnom su predimenzionirana iz različitih razloga. U većini slučajeva njihovi kapaciteti nisu u potpunosti iskorišteni. Prilikom projektovanja i gradnje vodi se računa  da u okolini biogasnih postrojenja  postoje neki izvori biološkog otpada, bilo iz poljoprivrede, industrije ili urbanih sredina, kako bi se prvo takav otpad iskoristio, a onda se namenski proizvodi sirovina. To je osnovna ideja - popuniti proizvodne kapacitete, ali maksimalno otpadnim biološkim materijalima koji se nalaze na teritoriji  ili u blizini biogasnog postrojenja – kaže Kulić.

Kod nas, navodi Kulić,  postoje laboratorije za biogas, ali je ovo prva mobilna laboratorija, što je njena prednost u odnosu na ostale, jer je jednostavnije nju privremeno za potrebe analiza premestiti u  određeno mesto, nego dopremati sirovine. Laboratorija je tako opremljena da može od početka do kraja  da pripremi i analizira sirovine, proizvede biogas i ispita njegov kvalitet. Tri najvažnija elementa koja se analiziraju, po Kulićevim rečima su metan,  ugljendioksid i vodonik sulfid.

- U Somboru gde se laboratorija sada nalazi, počeli smo da analiziramo,  takozvane poznate sirovine, odnosno sirovine koje koriste u tamošnjem „Vodokanalu“ – napominje Kulić. - Rezultati koje smo dobili se slažu sa rezultatima njihovih standardnih analiza. Ali, načinili smo korak dalje i sada ispitujemo ostatak koji se ispušta nakon fermentacije iz digestora kako bismo  videli koliki  je njegov energetski ponecijal. Mešali smo ga sa drugim sirovinama i imamo početne rezultate koji su u granicama očekivanog. Upustili smo se i u pravljenje receptura i tu očekujemo rezultate do kraja proleća.

Z. Milosavljević