Законска заштитита креативне индустрије и 110.000 запослених
НОВИ САД: Измене Закона о ауторским и сродним правима, које је усвојила и парламенту упутила Влада Србије, усклађују тај пропис с осам од десет директива ЕУ у овој области, а измењени закон ће, како се очекује, у великој мери решити и проблем пиратерије, саопштено је из Привредне коморе Србије.
ПКС се, на иницијативу својих чланица окупљених у Удружењу за креативну индустрију, залагала за усаглашавање права интелектуалне својине с праксом ЕУ и наставиће с активностима усмереним на потпуно усклађивање прописа у овој области.
Крајњи циљ регулисања права интелектуалне својине јесте стварање амбијента у којем аутори штите своја права и имају адекватну надокнаду за своје дело, затим даље унапређење колективног остваривања ауторског и сродних права, као и баланса с интересима корисника ауторског дела. Иначе, дела која се нарочито сматрају ауторским делима су писана дела, говорна дела, драмска, драмско-музичка, кореографска и пантомимска дела, као и дела која потичу из фолклора, музичка дела, с речима или без речи, филмска дела, дела ликовне уметности, дела архитектуре, примењене уметности и индустријског обликовања, картографска дела, планови, скице, макете и фотографије и позоришна режија.
Кршења ауторских права има у свим областима стваралаштва, али највише у музици јер аутори често нису свесни права која им припадају и не знају како да се изборе с њиховим кршењем. Уз то проблем је и недостатак поверења у организације које се баве колективним остваривањем ауторског и сродних права, а уз измене закона који ће бити усклађене с ЕУ директивама колективне организације мораће да имају већу транспарентност рада и пословања, као и односа према својим члановима и носиоцима права.
По речима директора Завода за интелектуалну својину Владимира Марића ово је најважнији закон у области интелектуалне својине и правни темељ за развој наших креативних индустрија, које годишње стварају око 7,1 одсто бруто домаћег производа у Србији и запошљавају више од 110.000 људи.
Србији је што пре потребан модеран Закон о ауторским и сродним правима усаглашен с европским стандардима, пре свега због наших аутора и носилаца сродних права, као и због затварања Поглавља 7, истакао је Марић.
Најчешћи облик кршења права интелектуалне својине у Србији је софтверска пиратерија, односно нелегално преузимање садржаја с интернета.
Од производа се највише кривотворе грађевински материјал, одећа, лекови и помоћна лековита средства. При томе, највећу штету трпе аутори, њихове породице, наследници, правна лица на која су аутори пренели део својих имовинских права, али и држава због неплаћених пореза, обавезних при промету интелектуалне својине. Смањење пиратерије поспешило би економски развој и омогућило отварање нових радних места.
Према његовим речима, предложене измене Закона о ауторском и сродним правима, у првом реду, позитивно ће утицати на заштиту економских интереса аутора, интерпретатора, произвођача фонограма и организација за колективно остваривање ауторског и сродних права, кроз унапређење колективног остваривања тих права, продужење заштите имовинских права интерпретатора и произвођача фонограма, увођење нових права у корист глумаца.
Предлог закона усклађен је и с европском Директивом о спровођењу права интелектуалне својине, која уређује питање судске заштите ових права, а по Марићевим речима, то ће допринети да интереси аутора и носилаца ауторског и сродних права буду далеко боље заштићени пред нашим судовима него до сада.
Д. Млађеновић