АНГЕЛО ВЛАТКОВИЋ (1925–1995): Синоним за „Рандеву с музиком”
Савременици друге половине 20. века који се с носталгијом сећају некада великог хита Лоле Новаковић „Једном у граду ко зна ком” одговор би могли пронаћи у Новом Саду, на Клиси, где је с развојем насеља једна од новијих улица добила прилику да понесе име композитора, али и утемељивача и првог уредника култне радио-емисије „Рандеву с музиком” Мирослава Ангела Влатковића.
Мада је завршио Вишу зубарску школу па и седам година радио као стоматолог, превагнула је страст према музици и радију, чему је био професионално посвећен све до пензионисања 1987, не само као уредник, композитор и аранжер већ и као предводник оркестра „АБЦ”, који је жарио и палио на тадашњим игранкама, а у којем је свирао гитару, кларинет и вибрафон. Склоност ка нотама могла се, додуше, препознати код њега већ одмалена, будући да је као осмогодишњак свирао у дечјем тамбурашком оркестру на Видовданском насељу.
„Рандеву с музиком”, прва емисија те феле у екс-Југославији, а свакако најдужа по стажу, почела је да се емитује 1. јуна 1957. године. Захваљујући снажном предајнику средњег таласа Радио Новог Сада, поруке су прелазиле границе наше тадашње државе па су писма стизала у редакцију из целог света. Био је део свакодневице Новосађана, те се слушао не само у домовима већ и преко разгласа на Штранду, а термин емисије био је репер за другу врсту рандевуа, што значи да је тадашња омладина одлазила на корзо тек по њеном завршетку.
Трачак његовог карактера, али и дара да открије таленат, дочарава нам Ђорђе Балашевић у књизи „Додир свиле”, називајући га „Последњим Новосадским Господином”. Прилика да га упозна био је Опатијски фестивал, где је Влатковић председавао жирију.
„Ангело ме је позвао на договор, он се због проблема с венама и по лавиринту радијских ходника кретао у карираним зепама, а због искуства с људима, свима се обраћао у рукавицама, тако да је све текло тапацирано, у пола гласа, таман на нивоу мојих вокалних способности, рекли би злобници”, пише Балашевић. „Наивни, међу којима сам и ја до тог часа био, мисле да се песме за фестивале бирају из розе коверата који пристигну поштом. Седели смо у режији, у којој се, иначе, снимају радио-драме на румунском језику, Ангело је одслушао моје песме с непоткупљивим изразом лица, да би ми на крају сурово препустио да сам одаберем једну за ’слободне форме’… ’Ти ћеш следећих пар година бити главни… Ако будеш паметан, лафе… За даље не знам…’”
С. Милачић
Фото: РТВ
