ANGELO VLATKOVIĆ (1925–1995): Sinonim za „Randevu s muzikom”
Savremenici druge polovine 20. veka koji se s nostalgijom sećaju nekada velikog hita Lole Novaković „Jednom u gradu ko zna kom” odgovor bi mogli pronaći u Novom Sadu, na Klisi, gde je s razvojem naselja jedna od novijih ulica dobila priliku da ponese ime kompozitora, ali i utemeljivača i prvog urednika kultne radio-emisije „Randevu s muzikom” Miroslava Angela Vlatkovića.
Mada je završio Višu zubarsku školu pa i sedam godina radio kao stomatolog, prevagnula je strast prema muzici i radiju, čemu je bio profesionalno posvećen sve do penzionisanja 1987, ne samo kao urednik, kompozitor i aranžer već i kao predvodnik orkestra „ABC”, koji je žario i palio na tadašnjim igrankama, a u kojem je svirao gitaru, klarinet i vibrafon. Sklonost ka notama mogla se, doduše, prepoznati kod njega već odmalena, budući da je kao osmogodišnjak svirao u dečjem tamburaškom orkestru na Vidovdanskom naselju.
„Randevu s muzikom”, prva emisija te fele u eks-Jugoslaviji, a svakako najduža po stažu, počela je da se emituje 1. juna 1957. godine. Zahvaljujući snažnom predajniku srednjeg talasa Radio Novog Sada, poruke su prelazile granice naše tadašnje države pa su pisma stizala u redakciju iz celog sveta. Bio je deo svakodnevice Novosađana, te se slušao ne samo u domovima već i preko razglasa na Štrandu, a termin emisije bio je reper za drugu vrstu randevua, što znači da je tadašnja omladina odlazila na korzo tek po njenom završetku.
Tračak njegovog karaktera, ali i dara da otkrije talenat, dočarava nam Đorđe Balašević u knjizi „Dodir svile”, nazivajući ga „Poslednjim Novosadskim Gospodinom”. Prilika da ga upozna bio je Opatijski festival, gde je Vlatković predsedavao žiriju.
„Angelo me je pozvao na dogovor, on se zbog problema s venama i po lavirintu radijskih hodnika kretao u kariranim zepama, a zbog iskustva s ljudima, svima se obraćao u rukavicama, tako da je sve teklo tapacirano, u pola glasa, taman na nivou mojih vokalnih sposobnosti, rekli bi zlobnici”, piše Balašević. „Naivni, među kojima sam i ja do tog časa bio, misle da se pesme za festivale biraju iz roze koverata koji pristignu poštom. Sedeli smo u režiji, u kojoj se, inače, snimaju radio-drame na rumunskom jeziku, Angelo je odslušao moje pesme s nepotkupljivim izrazom lica, da bi mi na kraju surovo prepustio da sam odaberem jednu za ’slobodne forme’… ’Ti ćeš sledećih par godina biti glavni… Ako budeš pametan, lafe… Za dalje ne znam…’”
S. Milačić
Foto: RTV
