Изложба о настанку и развоју Новог Сада у збирци стране уметности
Изложба „План, а у плану град”, чија је ауторка музејска саветница др Агнеш Озер, биће отворена данас у 12 часова у Збирци стране уметности Музеја града Новог Сада, Дунавска 29, где ће моћи да се погледа све до половине марта.
На изложби ће бити приказан велики број старих фотографија, планова и карата, градитељских и архитектонских нацрта појединих зграда и знаменитих грађевина нашег града. То је прича о настанку града, али и о његовом ширењу, о историји од Петроварадинског шанца и Раценштата, Швапског и Хрватског села до Новог Сада у 21. веку.
– Када је настао око Петроварадинског шанца и Раценштата, Нови Сад је имао врло ограничене могућности за развој јер је то био мочварни предео – каже др Агнеш Озер. – Свуда около је било шипражје и тај терен је морао најпре бити прилагођен да би се град могао ширити. Изложили смо једну упоредну карту где се тачно види од 1745. до 1945. како расте територија, по којим деловима и којом брзином. Изложене мапе и карте се разликују по величини града, али и по матрици улица. Нови Сад је увек желео да личи на Беч и Пешту, па су се неке улице скратиле или спајале не би ли настајали „рингови”. То је био сан, идеал града.
Идеја за изложбу дошла је спонтано, будући да се архивска грађа града често користи, али се, како ауторка каже, често ставља у одређене контексте па се све карте, мапе и нацрти никада нису нашли на једном месту те је ово идеална прилика да Новосађани виде како је град растао кроз године. Ипак, изложба не прича само о физичком развоју града већ би се могла окарактерисати и као јединствено сведочанство о грађанима те као „својеврсно огледало у којем се види историја”.
Међу изложеним експонатима могу се видети оригинални план уређења трга испред Градске куће која је била у изградњи, с уцртаном фонтаном и парком, али и фотографије настале приликом изградње Tanuryićеvе палате, нацрти кућа, пруге Будимпешта–Земун, план реконструкције Синагоге, оригинални нацрт Цркве Имена Маријина и модерне, туристичке мапе града и још много тога.
Међу ауторима изложених карата и планова, нацрта и архитектонских и градитељских, појединачних зграда су Јосиф Саутер, Леополд Берцелер, Стеван Славнић, али и њихови нововременски наследници, архитекте и градитељи Ђерђ Молнар, Липот Баумхорн, Ђорђе Табаковић и Драган Ивковић.
В. Бијелић
Фото: С. Шушњевић
