Izložba o nastanku i razvoju Novog Sada u zbirci strane umetnosti
Izložba „Plan, a u planu grad”, čija je autorka muzejska savetnica dr Agneš Ozer, biće otvorena danas u 12 časova u Zbirci strane umetnosti Muzeja grada Novog Sada, Dunavska 29, gde će moći da se pogleda sve do polovine marta.
Na izložbi će biti prikazan veliki broj starih fotografija, planova i karata, graditeljskih i arhitektonskih nacrta pojedinih zgrada i znamenitih građevina našeg grada. To je priča o nastanku grada, ali i o njegovom širenju, o istoriji od Petrovaradinskog šanca i Racenštata, Švapskog i Hrvatskog sela do Novog Sada u 21. veku.
– Kada je nastao oko Petrovaradinskog šanca i Racenštata, Novi Sad je imao vrlo ograničene mogućnosti za razvoj jer je to bio močvarni predeo – kaže dr Agneš Ozer. – Svuda okolo je bilo šipražje i taj teren je morao najpre biti prilagođen da bi se grad mogao širiti. Izložili smo jednu uporednu kartu gde se tačno vidi od 1745. do 1945. kako raste teritorija, po kojim delovima i kojom brzinom. Izložene mape i karte se razlikuju po veličini grada, ali i po matrici ulica. Novi Sad je uvek želeo da liči na Beč i Peštu, pa su se neke ulice skratile ili spajale ne bi li nastajali „ringovi”. To je bio san, ideal grada.
Ideja za izložbu došla je spontano, budući da se arhivska građa grada često koristi, ali se, kako autorka kaže, često stavlja u određene kontekste pa se sve karte, mape i nacrti nikada nisu našli na jednom mestu te je ovo idealna prilika da Novosađani vide kako je grad rastao kroz godine. Ipak, izložba ne priča samo o fizičkom razvoju grada već bi se mogla okarakterisati i kao jedinstveno svedočanstvo o građanima te kao „svojevrsno ogledalo u kojem se vidi istorija”.
Među izloženim eksponatima mogu se videti originalni plan uređenja trga ispred Gradske kuće koja je bila u izgradnji, s ucrtanom fontanom i parkom, ali i fotografije nastale prilikom izgradnje Tanuryićeve palate, nacrti kuća, pruge Budimpešta–Zemun, plan rekonstrukcije Sinagoge, originalni nacrt Crkve Imena Marijina i moderne, turističke mape grada i još mnogo toga.
Među autorima izloženih karata i planova, nacrta i arhitektonskih i graditeljskih, pojedinačnih zgrada su Josif Sauter, Leopold Berceler, Stevan Slavnić, ali i njihovi novovremenski naslednici, arhitekte i graditelji Đerđ Molnar, Lipot Baumhorn, Đorđe Tabaković i Dragan Ivković.
V. Bijelić
Foto: S. Šušnjević
