КАЛЕИДОСКОП КУЛТУРЕ  Архитектура и алмашка дворишта

Посетиоци ће у недавно отвореној културној станици Еђшег, Антона Чехова 4, имати прилику да виде низ изложби, презентација, учествују у радионицама, али и да присуствују различитим дискусијама и дијалозима архитеката и грађана.

Осим што приближава архитектонске теме широј публици, Фестивал културе простора покреће дискусије о конкретним проблемима из домена архитектуре на локалном и регионалном нивоу, те кроз повезивање струковних удружења, цивилног сектора, грађанских иницијатива и институција ствара заједничка поља деловања. 

Осим поменуте манифестације, Новосађани ће у оквиру „Калеидоскопа културе”, кроз програм „Откривамо алмашка дворишта”, данас моћи да завире иза капија старих кућа Алмашког краја – у Златне греде 25, Светосавској 6 и у Улици Саве Вуковића 21 – и да уживају у причама о историјском наслеђу Алмашког краја, филмовима и музици.

Филм, представа, изложбе, тамбураши

У оквиру програма “Откривамо алмашка дворишта”, данас од 17 до 21 час у Светосавској 6 посетиоци ће имати прилику да уз фотографије чују причу о Алмашком крају, као и да погледају представу “Ручни рад” позоришта “Промена”. Од 18 до 21 час у Улици Саве Вуковића 21 биће уприличен тамбурашки дочек и приказан документарни филм о знаменитим Алмашанима. Документарни анимирани филм “Сећања из Алмашког краја” и пројекција видео-рада “Звуци Алмашког краја” планирани су од 20 до 22 часа у Златне греде 25.

У Културној станици Еђшег у Антона Чехова 4 данас од 18 часова на програму је изложба радова с архитектонског конкурса “Нова места”, а предвиђен је и разговор с учесницима, архитектама и грађанима. Након тога, од 20 часова следи музички програм. На истом месту, у недељу од 18 часова отвара се изложба радова с Конкурса за уређење централног градског језгра Новог Сада и презентација каталога, као и дискусија, а изложбу је могуће погледати до 28. септембра. Од 20 часова с бендом наступа Војислав Савков.

На основу истраживања и мапирања прича и сећања из Алмашког краја, већина становника и љубитеља тог дела града истакла је дворишта као важне посторне елеменате. Дворишта су пројектована као место окупљања породице и пријатеља, али и простор за одмор и доколицу. Куће су временом преграђиване, те су трансформисане у домове за више породица, а дворишта су постала место сусрета, пролаза, разговора, нешто налик јавном простору. Циљ манифестације „Откривамо алмашка дворишта” је да током једне вечери отвори три дворишта за јавност и специфичне микроамбијенте испуни културним и уметничким садржајима.

Док је био гимназијски наставник, Лаза Костић је живео у кући у Златне греде 25, а двориште у Светосавској 6 чува аутентичан „сеоски амбијент” некадашњег краја познатог по томе што су се његови становници бавили голубарством, док се у Улици Саве Вуковића данас налази школа језика која наставља традицију познате куће Hayijеvih, стецишта интелектуалаца и претече данашњих школа језика.

        Ј. В.