Мере штедње највише погодиле жене

Истраживање су спровели Фондације за развој економске науке (ФРЕН), УН Women и Амбасада Канаде, а директорка ФРЕН-а Јелена Жарковић Ракић каже да су мере штедње доследно примењене у секторима образовања, здравства и социјалне заштите, али не и у јавним предузећима.

Мере штедње које су уведене од 2015. нису у свом фокусу имале жене, а жене чине велики број запослених у јавном сектору. Оне чине већину запослених у здравству, просвети, социјалној заштити, јавној управи. С друге стране, у јавним предузећима највише су запослени мушкарци, скоро 70 одсто, рекла је Ракић.

Истраживање које су спровели показало је да управо у јавним предузећима мере штедње нису доследно примењене, те је, каже Ракић, планирано смањење разлике у зарадама између жена и мушкараца изостало.

Мере штедње биле су осмишљене тако да само смање зараде оних који зарађују више од 25.000 динара, а међу онима који зарађују мање од 25.000 динара већина су жене. Требало је на тај начин да жене буду заштићене. Међутим, на један добар део мушкараца, који раде у јавним предузећима те мере нису биле примењене, каже Ракић.

Такође, Ракић подсећа да је са ММФ-ом 2015. договорено да ће Србија сваке године по пет одсто смањивати запосленост у јавном сектору, те, примећује она, и од те мере се махом одустало.

Зато је почео природни одлив, односно жене пред годинама за пензионисање подстицане су да оду у пензију, рекла је Ракић.

То, каже, потврђују и подаци који показују да се за 20 одсто повећала вероватноћа да жене које су пред пензионисањем оду раније у пензију, а код жена млађих од 30 година се за 10 одсто повећала вероватноћа да постану незапослене.

Жене траже ови посао, јер је посао у јавном сектору постао мање примамљив због нижих зарада, указала је Ракић.

Помоћница министра за рад Нина Митић каже да су незапосленост и родна неједнакост на тржишту рада глобални, национални и локални проблеми, и додала да су та питања кључна за Министарство рада.

Митић наводи да је стопа запослености старијих од 15 година код мушкараца 57,3 одсто, а код жена 41,7 одсто.

То показује да јаз између мушкараца и жена на тржишту рада у Србији постоји. Жене су и даље изложене дискриминацији када желе да постану предузетнице, аплицирају за руководећа места и приликом запошљавања. Такође, друштвене норме, традиционални ставови, стереотипи утичу на ограничавање и напредовање жена у друштву и на тржишту рада, рекла је Митић.

Она је најавила је да ће Министарство ове године објавити јавни конкурс за самозапошљавање жена које су претрпеле насиље.

Саветник у Амбасади Канаде за политичка, економска и медијска питања Владан Миладиновић је истакао да је Канада прва земља у свету која је 2017. године усвојила феминистичку развојну политику, која има за циљ да унапреди родну равноправност и оснажи девојке и жене.

 

Жене у Србији зарађују око 12 одсто мање од мушкараца

Разлика у зарадама између мушкараца и жена у Србији постоји, а подаци показују да жене, иако имају исти ниво образовања и године радног искуства зарађују око 12 одсто мање од мушкараца, изјавила је данас директорка Фондације за развој економске науке (ФРЕН) Јелена Жарковић Ракић.

Као разлог малог броја запослености жена, Ракић наводи неактивност и њихову неактивност и истиче да су жене активније, да би  БДП Србије био за око девет одсто већи.

Жене немају посао, али га и не траже. Већина њих су пензионерке, па је то разлог зашто не траже посао. Међутим, имамо 350.000 жена старости између 25 и 54 године, које би могле да допринесу привреди, а које не раде, рекла је Ракић.

Каже да жене као разлог нетражења посла најчешће наводе бригу о члановима породице.

Ракић наводи да сличан јаз у зарадама између мушкараца и жена постоји и у земљама у региону, док је он просечно мањи у земљама Европске уније.