Mere štednje najviše pogodile žene

Istraživanje su sproveli Fondacije za razvoj ekonomske nauke (FREN), UN Women i Ambasada Kanade, a direktorka FREN-a Jelena Žarković Rakić kaže da su mere štednje dosledno primenjene u sektorima obrazovanja, zdravstva i socijalne zaštite, ali ne i u javnim preduzećima.

Mere štednje koje su uvedene od 2015. nisu u svom fokusu imale žene, a žene čine veliki broj zaposlenih u javnom sektoru. One čine većinu zaposlenih u zdravstvu, prosveti, socijalnoj zaštiti, javnoj upravi. S druge strane, u javnim preduzećima najviše su zaposleni muškarci, skoro 70 odsto, rekla je Rakić.

Istraživanje koje su sproveli pokazalo je da upravo u javnim preduzećima mere štednje nisu dosledno primenjene, te je, kaže Rakić, planirano smanjenje razlike u zaradama između žena i muškaraca izostalo.

Mere štednje bile su osmišljene tako da samo smanje zarade onih koji zarađuju više od 25.000 dinara, a među onima koji zarađuju manje od 25.000 dinara većina su žene. Trebalo je na taj način da žene budu zaštićene. Međutim, na jedan dobar deo muškaraca, koji rade u javnim preduzećima te mere nisu bile primenjene, kaže Rakić.

Takođe, Rakić podseća da je sa MMF-om 2015. dogovoreno da će Srbija svake godine po pet odsto smanjivati zaposlenost u javnom sektoru, te, primećuje ona, i od te mere se mahom odustalo.

Zato je počeo prirodni odliv, odnosno žene pred godinama za penzionisanje podsticane su da odu u penziju, rekla je Rakić.

To, kaže, potvrđuju i podaci koji pokazuju da se za 20 odsto povećala verovatnoća da žene koje su pred penzionisanjem odu ranije u penziju, a kod žena mlađih od 30 godina se za 10 odsto povećala verovatnoća da postanu nezaposlene.

Žene traže ovi posao, jer je posao u javnom sektoru postao manje primamljiv zbog nižih zarada, ukazala je Rakić.

Pomoćnica ministra za rad Nina Mitić kaže da su nezaposlenost i rodna nejednakost na tržištu rada globalni, nacionalni i lokalni problemi, i dodala da su ta pitanja ključna za Ministarstvo rada.

Mitić navodi da je stopa zaposlenosti starijih od 15 godina kod muškaraca 57,3 odsto, a kod žena 41,7 odsto.

To pokazuje da jaz između muškaraca i žena na tržištu rada u Srbiji postoji. Žene su i dalje izložene diskriminaciji kada žele da postanu preduzetnice, apliciraju za rukovodeća mesta i prilikom zapošljavanja. Takođe, društvene norme, tradicionalni stavovi, stereotipi utiču na ograničavanje i napredovanje žena u društvu i na tržištu rada, rekla je Mitić.

Ona je najavila je da će Ministarstvo ove godine objaviti javni konkurs za samozapošljavanje žena koje su pretrpele nasilje.

Savetnik u Ambasadi Kanade za politička, ekonomska i medijska pitanja Vladan Miladinović je istakao da je Kanada prva zemlja u svetu koja je 2017. godine usvojila feminističku razvojnu politiku, koja ima za cilj da unapredi rodnu ravnopravnost i osnaži devojke i žene.

 

Žene u Srbiji zarađuju oko 12 odsto manje od muškaraca

Razlika u zaradama između muškaraca i žena u Srbiji postoji, a podaci pokazuju da žene, iako imaju isti nivo obrazovanja i godine radnog iskustva zarađuju oko 12 odsto manje od muškaraca, izjavila je danas direktorka Fondacije za razvoj ekonomske nauke (FREN) Jelena Žarković Rakić.

Kao razlog malog broja zaposlenosti žena, Rakić navodi neaktivnost i njihovu neaktivnost i ističe da su žene aktivnije, da bi  BDP Srbije bio za oko devet odsto veći.

Žene nemaju posao, ali ga i ne traže. Većina njih su penzionerke, pa je to razlog zašto ne traže posao. Međutim, imamo 350.000 žena starosti između 25 i 54 godine, koje bi mogle da doprinesu privredi, a koje ne rade, rekla je Rakić.

Kaže da žene kao razlog netraženja posla najčešće navode brigu o članovima porodice.

Rakić navodi da sličan jaz u zaradama između muškaraca i žena postoji i u zemljama u regionu, dok je on prosečno manji u zemljama Evropske unije.