„Кеш минималци” ускраћују пензију
Ове, као и прошле, године биће настављена одлучна борба против сиве економије и рада на црно.
Према најави Зорана Ђорђевића, министра рада, запошљавања , борачке и социјалне политике, од рада на црно на губитку није само држава , него и радници и послодавци који раде у складу са законом, за разлику од оних који су се “ дрзнули да радницима ускрате њихово право на достојанствен рад, социјалну сигурност и здравствено и пензијско осигурање”. Међу оним “дрским” послодавцима су и они који својим запосленима преко текућих рачуна, односно званично, исплаћују минималну зараду, а остатак дају у кешу.
Пре свега, послодавци не би смели да исплаћују радницима плату мању од минималне зараде коју сваке године утврђује Влада Србија. Но, то што не би смели не значи да се у пракси не догађа. Према незваничним подацима у Србији око 300.000 запослених прима минималну плату, а скоро исто толико добија мање од загарантованог износа. Тачних података, додуше, нема , јер се не води евиденција нити се може имати увид у то колико запослених данас у Србији ради за минималну, а колико за плату мању и од ње.
Радници у данашњим условима, на жалост, пристају на све варијанте, неразмишљајући много о дугорочним последицама, односно како ће се модел по којем су ступили у радни однос одразити на стицање права на пензију и њен износ. Министар Ђорђевић наглашава да се наши радници морају едуковати како би знали шта им наноси штету, која су њихова права и да заправо штитећи послодавца у таквим ситуацијама, угрожавају своју будућност.
Неспорно је да многи радници и не знају шта све имају право, али је неоспорна чињеница и да је данас најважније имати сигурно радно место и редовну плату. Посебан проблем за раднике представља и то што ниједан закон наше државе послодавцима не брани да им плату исплаћују у кешу, али су готовинске исплате данас често присутне код послодаваца који не плаћају порезе и доприносе на пун износ плате, па тако избегавају плаћање пуног пореза.
Члан Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић оценио је да је из угла сваког поштеног послодавца и технички много једноставније да се плате радницима исплаћују преко текућих рачуна што и већини запослених више одговара, јер тако могу да користе картице, подижу кредите…
У допису које је прошле године Министарство рада доставило порталу Radnik.rs објашњава се да “нема сметњи да се након уплате пореза и доприноса за обавезно социјално осигурање запосленом исплати зарада без пореза и доприноса у нето износу “на руке” и том приликом достави и обрачун зараде, односно накнаде зараде који представља извршну исправу”. Дакле, и новац добијен у кешу мора се наћи у обрачунском листићу који се доставља раднику. Приликом исплате на руке и пријема обрачуна зараде и накнаде зараде, по мишљењу Министарства рада, радник би требало да се потпише да би послодавац имао доказ да је извршио исплату зараде, али и да би радник једног дана могао да докаже да је за свој рад добијао више новца .
У пракси, газде које дају део новца радницима у готовини тај износ не исказују на обрачунском листићу, радник се не потписује на обрачунски листић па самим тим и не може да оспорава законитост обрачуна зараде јер нема начина да документује да му је газда давао мање новца.
С друге стране, ни газда нема званичан документ којим потврђује да је раднику део новца дао у готовини, јер све остаје између њега и незапосленог без писаног трага.
Љубинка Малешевић