Славко Штимац отворио 12. Кустендорф

“Славко Штмац је јединствена појава у свету филма. Никада нико наш није толико директно изражавао емоцију као Славко. Када у мноштву глумаца, он дође на ред, ви одахнете. Такав је био само још Павле Вуисић. Такви људи нису могли да погреше“, истакао је Кустурица.

Према његовим речима, Штимац је “са лакоћом виртуоза уносио емоције у сваки објектив”.

Кустурица је рекао да је “Кустендорф” прилика да захвали Штимцу на мноштву филмова и изразио наду да ће снимити бар још један заједно.

Након дугог аплауза у пуној сали “Проклета авлија” и кратког филмског омажа, током кога се публика подсетила остварења у којима је Штимац играо, познати глумац је захвалио Кустурици на дивној сарадњи која траје 38 година.

“Свима нама прија када добијемо признање, а када оно дође од некога ко је из ваше професије и који је мајстор заната, онда је то велико задовољство. Ова награда носи назив за будуће филмове и ја се надам да ћу их радити и већ неке припремам, а теби, Емире, желим још пуно филмова и да овај фестивал, по много чему специфичан, траје још много година”, рекао је Штимац.

Министар културе и информисања Владан Вукосављевић у обраћању је оценио да светлост са Мећавника осветљава целу филмску индустрију у Србији и свету и да када би се на глобусу нацртали путање свих гостију који су prеthodnih година долазили на Мећавник, “нацртали би крвоток културе и уметности чије срце куца недељу дана у Дрвенграду”.

“Ово је место на коме се скупљају млади људи из читавог света да уче од великих и значајних, а да велики и значајни виде да долазе нове снаге и лавови. Као што је сан сваког јајета да постане живо биће, тако је сан сваког лава је да види своје наследнике. Верујем да ће сви великани филмске уметности, а први међу њима Кустурица, бити задовољни да виде да чопор младих, које су хранили својом уметношћу, поједе сву баналност света”, рекао је Вукосављевић.

Министар је казао да “ретко који дорф постане бург, ретко који бург постане штат, а тек мало који штат постане халфштат” и да је сан сваког села да постане престоница.

“Ето десило се да један дорф у брдовитом делу Србије - Кустендорф већ 12 година у јануару постаје престоница филмске уметности у целом свету”, нагласио је Вукосављевић.

Кустурица је рекао да “Кустендорф” остаје веран идеји да се животне утопије претварају у реалност и да је памет младих и старих свето јединство, а да ће добри филмови бити видљиви као победничке заставе које свако мало зауставе наш поглед и убрзају рад срца.

То је био завршетак Кустуричиног разматрања како би требало да почне говор на отварању фестивала, да ли тиме да је филм уметност која стиже у властити зенит, или да филм тражи свој пут, или критиком Холивуда, можда цитатом америчког социолога да су људи, пошто су убили Бога, направили електронску слику ка чему сви иду као што су некада ишли ка Светом тројству и да уместо да иду Богу, иду себи и мноштву властитих слика или тиме да је филм побегао на телевизију или да се сакрио у рекламама из којих је извукао нови језик...

Церемонија отварања је била посвећена почетку, од шпице која се емитује пре сваког филма, преко плаката са кутијом са јајима уз слоган “The Перфецт Дозен", до наступа чланова “Циркус сфере” са поруком “будућност је у јајима” и пројекције кратких филмова некадашњих ученика Филмске школе у Лођу Романа Поланског (“Два човека са орманом”) и Кшиштофа Кјешловског (“Канцеларија”).

Наступио је и Оркестар браће Авдахов, чијим ће концертом од поноћи бити завршен први дан 12. “Кустендорфа”, а пре тога је приказан Кустуричин документарац “Пепе, узвишени живот”.

До 16. јануара под слоганом “The Перфецт Дозен” биће приказани и филмови "Срећан као Лазаро" италијанске редитељке Алиће Рорваће, добитнице награде за најбољи сценарио на фестивалу у Кану, затим "Блиски непријатељи" Давида Оелхофена и "Нежна равнодушност света" Адилхана Јержанова, "Догмен" редитеља Матеа Гаронеа, филм Вима Вендерса "Папа Фрања: човек од речи" и филм браће Дамијана и Фабиа Диноћенцо, "Дечаци плачу".

За награде Златно, Сребрно и Бронзано јаје такмичиће се 21 филма, а у жирију су глумица Стана Катић, Слободан Деспот, издавач и писац српског порекла који пише на француском језику, и Танкред Рамон, француски режисер документарних филмова и продуцент аудиовизуелних садржаја.

Награду "Вилко Филач" за најбољу фотографију доделиће француски директор фотографије Мишел Аматје.

Гости фестивала биће глумци Мат Дилон, Серђи Лопез, Марчело Фонте, Адријано Тардиоло и Лука Чиковани, редитељи Давид Оелхофен, Адилхан Јержанов, Дамијано и Фабио Диноћенцо, као и продуцент Андреа Гамбета.

У оквиру програма "Ретроспектива великана" биће приказани филмови "Драгстор каубој" Гаса ван Санта, "Вук самотњак" Обрада Глушчевића, "Сјећаш ли се Доли Бел?" Емира Кустурице, "Вестерн" Мануела Поријера, "Свлачење" Милоша Формана и "Двадесети век" Бернарда Бертолучија.