Нове песничке књиге: „Сенке М. Цр.”
НОВИ САД: Милош Црњански је био инспирација Зорану Ђерићу више пута. Најпре се бавио његовом поезијом, књигом “Лирика Итаке”, али и његовим поемама “Стражилово” и “Ламент над Београдом”.
Потом га је надахнула драма “Маска”, посвећена Бранку Радичевићу. У више наврата је писао о представама које су настале на основу драмског опуса Милоша Црњанског. Ипак, оно што је за ову прилику најважније, живот и судбина, уз књижевно дело Црњанског, подстакли су га да напише поему њему посвећену, или, прецизније, надахнуту његовим “комедијантом случајем”.
Поема “Сенке М. Цр.” написана је 1993. године. Од тада, значи двадесет пет година, она није објављивана у посебној књизи. Први пут је прочитана у згради Српске академије наука и уметности, у одељењу у Новом Саду, на скупу посвећеном стогодишњици од рођења Милоша Црњанског. Потом је др Драшко Ређеп уврстио у своју антологију српског песништва Нордул Сарбесц, објављену у Темишвару, у преводу на румунски језик, 1999. године. Ова већ антологијска поема, сада се први пут објављује самостално, и неминовно је у знаку једног другог јубилеја - 125 година од Црњансковог рођења.
Зоран Ђерић, рођен 1960. у Бачком Добром Пољу. У Новом Саду живи од 1979. године. Дипломирао, магистрирао и докторирао на Филозофском факултету у Новом Саду. Пише поезију и есеје, научне студије из области и књижевности, позоришта и филма.
Преводи се више словенских језика. Живи у Новом Саду. Управник Српског народног позоришта. Објавио је 12 песничких књига.
Поезија му је превођена на енглески, француски, руски, пољски, румунски, мађарски, словачки, бугарски, словеначки и македонски језик. Објављивана у антологијама у земљи и иностранству. Учествовао на међународним књижевним (песничким) фестивалима у Русији, Пољској, Мађарској, Бугарској и Србији.
Сенке М. Цр. су, по структури, налик на Ђерићеву поему-студију “3: У возовима европске класе/У дугим затвореним композицијама/У диму и пепелу” (2011), садрже у себи биографску грађу па су попут “документарних песама” (одредница којом је аутор означио своје песме из књиге “Блато”, 2011). Ипак, ова поема је свему томе prеthodila тако да се, сада, из данашње перспективе, она чита на известан начин и као пролошка, као примарна па и супстанцијална за песнички поступак овог аутора.
Ова поема има и своју фусноту, малу студију о судбинској повезаности Бранка Радичевића и Милоша Црњанског. Али има исвоју контра-песму, односно поему-сенку “Сабласни чамац на Дунаву”. Песник је, ипак, сен која је видна.
Дарко Гавриловић
