ОкоТВоко: Тврде уши и одмерена рука
Тачно је, оглувели смо од ових забрањених петарди, топова, минобацача и осталог војног арсенала којим су нас комшије частиле у новогодишњој ноћи.
Ипак, ни двострука упала уха неће вас спречити да зајаучете од муке кад на било којој телевизији почне блок реклама. Не помаже притом ни традиционални бег у купатило на пуњење веш машине, туширање с прањем косе и прање виклера – акције које стигнемо да обавимо у једном рекламном блок налету. Урлање са телевизорских звучника посрамило би и бруцошке журке, организоване пре јануарског рока.
И ви сте приметили да се тон појача за време трајања реклама? Наравно, рекламама се пажња привлачи на одређени производ или услугу и ту су, макар кад су оглашивачи у питању, ствари сасвим јасне: што шареније, што веселије, уз музику, песму и сценске кретње. И што гласније јер то нема ко да провери.
Истине ради, има. За проверу јачине тона задужено је Регулаторно тело за електронске комуникације. Они, кажу на сајту, проверавају параметре квалитета услуге дистрибуције медијског садржаја. То што ви чујете мајка Мару која се с рекламном комшиницом расправља око белине окачених чаршава, јачином турбине на Ђердапу, изгледа да ником не смета, осим гледаоцима који се жале, сад већ у ветар, кад немају коме. Истине ради, имају коме, само је питање да ли су Регулаторном телу за електронске медије отврднуле уши од жалби или од преслушавања реклама, тек, већ годинама се ствари не померају с мртве тачке.
Године 2013. Рател је, на захтев тадашњег RRA, а данашњег РЕМ-а, мерио јачину тона код емитера с националним покривањем, ксо и оних других, мањих, на територији Београда. Мерењем су обухваћени програми јавног сервиса – РТС 1, ТВ РТС 2, националних емитера – ТВ Авала, ТВ Прва, ТВ Б92, ТВ Пинк, ТВ Хепи, као и два београдска емитера – ТВ Студио Б и ТВ Метрополис.
Утврђено је да је готово код свих националних емитера и ТВ емитера с подручја Београда јачина тона током рекламних блокова већа у односу на остали део програма, а да је укупна дозвољена јачина тона од 50кХз у појединим случајевима премашена и за 30 посто. Другим речима, уши су нам отпадале. Тада, а вероватно и сада. Само нема ко да мери, ваљда.
Републичка агенција за електронске комуникације је појединим емитерима наложила да у најкраћем року отклоне уочене неправилности. И? И ништа. Рател, наиме, нема овлашћења да кажњава непослушне медије, то право и одговорност лежи на наручиоцу, РЕМ-у. Зашто ови потоњи не примене прописе и тиме оправдају сопствено постојање, није нам познато. А ни њима, очигледно, пошто су се више пута оглашавали уз речи да немају начина да казне оне који крше закон. Имају, каже Закон о електронским комуникацијама.
Телевизије су се својевремено вадиле на то да добијају готове рекламе, те да против гласноће не могу ништа. Што је, наравно, глупост. Треба само одмереним покретом махнути руком према реглерима за високе, средње и ниске тонове и спустити их за десетак центиметара. Да не спомињемо да све унапред може лепо да се поравна, ако имате добар програм за обраду. И легалан, да не заборавимо. А кад смо већ код легалног, Закон каже да су казне за емитовање маркетиншког драња високе између 500.000 и два милиона динара. Још само да их неко наплати, ако се сети.
Ивана Вујанов