OkoTVoko: Tvrde uši i odmerena ruka

Ipak, ni dvostruka upala uha neće vas sprečiti da zajaučete od muke kad na bilo kojoj televiziji počne blok reklama. Ne pomaže pritom ni tradicionalni beg u kupatilo na punjenje veš mašine, tuširanje s pranjem kose i pranje viklera – akcije koje stignemo da obavimo u jednom reklamnom blok naletu. Urlanje sa televizorskih zvučnika posramilo bi i brucoške žurke, organizovane pre januarskog roka.

I vi ste primetili da se ton pojača za vreme trajanja reklama? Naravno, reklamama se pažnja privlači na određeni proizvod ili uslugu i tu su, makar kad su oglašivači u pitanju, stvari sasvim jasne: što šarenije, što veselije, uz muziku, pesmu i scenske kretnje. I što glasnije jer to nema ko da proveri.

Istine radi, ima. Za proveru jačine tona zaduženo je Regulatorno telo za elektronske komunikacije. Oni, kažu na sajtu, proveravaju parametre kvaliteta usluge distribucije medijskog sadržaja. To što vi čujete majka Maru koja se s reklamnom komšinicom raspravlja oko beline okačenih čaršava, jačinom turbine na Đerdapu, izgleda da nikom ne smeta, osim gledaocima koji se žale, sad već u vetar, kad nemaju kome. Istine radi, imaju kome, samo je pitanje da li su Regulatornom telu za elektronske medije otvrdnule uši od žalbi ili od preslušavanja reklama, tek, već godinama se stvari ne pomeraju s mrtve tačke.

Godine 2013. Ratel je, na zahtev tadašnjeg RRA, a današnjeg REM-a, merio jačinu tona kod emitera s nacionalnim pokrivanjem, kso i onih drugih, manjih, na teritoriji Beograda. Merenjem su obuhvaćeni programi javnog servisa – RTS 1, TV RTS 2, nacionalnih emitera – TV Avala, TV Prva, TV B92, TV Pink, TV Hepi, kao i dva beogradska emitera –  TV Studio B i TV Metropolis.

Utvrđeno je da je gotovo kod svih nacionalnih emitera i TV emitera s područja Beograda jačina tona tokom reklamnih blokova veća u odnosu na ostali deo programa, a da je ukupna dozvoljena jačina tona od 50kHz u pojedinim slučajevima premašena i za 30 posto. Drugim rečima, uši su nam otpadale. Tada, a verovatno i sada. Samo nema ko da meri, valjda.

Republička agencija za elektronske komunikacije je pojedinim emiterima naložila da u najkraćem roku otklone uočene nepravilnosti. I? I ništa. Ratel, naime, nema ovlašćenja da kažnjava neposlušne medije, to pravo i odgovornost leži na naručiocu, REM-u. Zašto ovi potonji ne primene propise i time opravdaju sopstveno postojanje, nije nam poznato. A ni njima, očigledno, pošto su se više puta oglašavali uz reči da nemaju načina da kazne one koji krše zakon. Imaju, kaže Zakon o elektronskim komunikacijama.

Televizije su se svojevremeno vadile na to da dobijaju gotove reklame, te da protiv glasnoće ne mogu ništa. Što je, naravno, glupost. Treba samo odmerenim pokretom mahnuti rukom prema reglerima za visoke, srednje i niske tonove i spustiti ih za desetak centimetara. Da ne spominjemo da sve unapred može lepo da se poravna, ako imate dobar program za obradu. I legalan, da ne zaboravimo. A kad smo već kod legalnog, Zakon kaže da su kazne za emitovanje marketinškog dranja visoke između 500.000 i dva miliona dinara. Još samo da ih neko naplati, ako se seti.

Ivana Vujanov