“ДНЕВНИК” истражује: Шта откривају експлозије под аутомобилима?

Претпоставља се да је реч о бомби која је ручно активирана, можда у тренутку када је возач аутомобила успорио због семафора. По оштећењу аутомобила претпоставља се да је експлозивна направа постављена испод возачевог седишта и то с намером да се циљано разнесе само возач, рекао је извор из истраге. Тако је, изгледа, овај бомбашки напад преживео пас страдалог. 

Ненад Б. је од раније био добро познат полицији и има дебео криминални досије. Живео је у Земуну, пореклом је из БиХ, а боравио је и у Аустралији и Америци, одакле се вратио у Србију пре шест месеци.

Погибија Ненад Б. подсећа на доба из година када је за обрачун кланова било карактеристично и подметање екплозива испод аутомобила. Сматра се да се мотиви крију у трговини ­наркотицима и прерасподели територије, а оно што највише узнемирава јавност су ликвидације у којима се користе разорни ­експлозиви бомбе чије детонације дуго могу да угрозе и животе невиних, односно случајних пролазника.

Први пут на овим просторима убиство с постављеним експлозивом се догодило у Београду 1994. године. На овај драматичан начин, у по бела дана и у центру престонице ликвидиран је Раде Међед, један од власника српских коцкарница.

Једини злочин који је почињен на овакав начин, а који је полиција успела да расветли, је ­ликвидација Горана Мијатовића Мите, власника фудбалског клуба “Бежанија” која се догодила 2006. године. Тада је коришћена противпешадијска мина "мруд", а направа је постављена под "ауди 80" који су нападачи украли у Босни, а затим га довезли у Србију и паркирали поред Мијатовићевог аутомобила.  Годину дана касније полиција је објавила имена седморице Мијатовићевићевих атентатора од којих је шесторица ухапшено.

Минирање нечијих кола је високоризичан посао. У јесен 2002, док је постављао бомбу испод "аудија А6" у центру Београда, у ненаданој експлозији, погинуо је Иван Контић из Будве. На сличан начин, у главном граду, страдао је крајем децембра 2008. и Страхиња Рашета, подмећући експлозив под yip свог ортака...

За први успешан напад подметањем експлозива у аутомобил узима се убиство Раде Међеда, власника тада највећих коцкарница у Србији. Бомба у његовом yipu активирана је 1994. даљинским управљачем узетим с дечије играчке аутомобила док се Међед укључивао у промет у Улици кнеза Милоша у Београду. Починиоци никад нису откривени.

Поседовање експлозива код одређених појединаца и кривичних група није новина. Као последива ратова у бившој Југославији на располагању су им остали експлозиви тротил и витезит, али и пластични експлозиви као што су  семтекс (у жаргону "чех"), ПЕП-а 500, те неки старији М5-А1, П-20, П-64 и НП-65.

У криминалним круговима сматра се да се експлозив „пентрит” користи за нападе на блиндиране аутомобиле, а само 250 грама је потребно да се такво возило разори.

Активирање бомбе даљинским управљачем је, оцењују стручењаци, најелеганатнија и најсигурнија варијанта за ликвидирање неке особе. Извршилац поставља експлозив на одговарајуће место и осматра га. Када се појави мета, нападач са безбедног растојања активира експлозив и удаљава се без проблема. У овој варијанти најбоље решење је употреба наменски конструисаних уређаја који се могу купити у иностранству, или готових средстава које употребљава војска.

- Мале су шансе да се у обрачунима домаћих криминалаца користе наменски уређаји. Много је вероватније да се за даљинско активирање употребљавају неки импровизовани системи. Могуће је употребити сигнал аутомобилског аларма за активирање бомбе. Ово се користи када се жели само упозорење, јер ниједан власник не искључује аларм пред самим вратима. Могу се користити и други радио-уређаји, а како ће направа изгледати зависи само од маште онога ко је прави - каже извор “Дневника”.

Механички систем подразумева постојање направе која, после одређеног подстрека, удара у иницијалну капислу и изазива детонацију. То, на пример, може бити пиштољ у облику оловке у који се уместо метка ставља каписла, а све заједно се поставља у експлозив. Начин активирања пиштоља-оловке зависи од вештине и спретности бомбаша. Ипак, према оцени познаваоца прилика, домаћи криминалци најчешће раде с електричним детонаторским капислама које се масовно користе у војсци и за цивилне послове минирања, рушења и слично.

“Спава” 200 плаћеника

У Србији се, према информацијама безбедносних служби, може изнајмити чак 20­0 плаћених убица. Најјефтиније пролазе они који наруче ликвидацију нарко-дилера, чији живот кошта око 5.000 евра, док је највећа тарифа установљена за ликвидирање “контроверзних­” ­бизнисмена, чији живот у просеку кошта између 50.000 и 100.000 евра.

У неким случајевима,наручилац има право и да бира технику којом ће његов непријатељ бити ликвидиран. На пример, уколико жели да и осталим непријатељима пошаље "поруку", онда се најчешће опредељује за брутално убиство, које подразумева постављање ауто-бомбе за 10.000 евра.

Код егзекуције контроверзних бизнисмена, који најчешће живот губе због дугова, ово право не важи. Убица сам одлучује када ће и којим оружјем завршити посао, и обавезно узима аванс за све припремне радње, у које је укључено и праћење жртве.

- За активирање експлозива струјом довољна је батерија од један и по волт, али се обично ставља нешто јача, или се користи акумулатор с возила. Бомбаш мора да спроведе две жице у експлозив и повеже их преко прекидача с извором струје. Прекидач ће на неки начин активирати сама мета напада. Особа која поставља бомбу може да направи сопствени прекидач и постави га у аутомобил, али много је лакше искористити неки од прекидача који већ постоје у возилу. На пример, могуће је повезати жице с контактом за паљење, или са прекидачима за грејање или брисаче. Могуће је повезати експлозив с прекидачем који укључује сијалицу у унутрашњости возила. Када мета отвори врата, прекидач спаја контакте, укључује сијалицу и истовремено активира експлозив. А могуће је и спровести две голе жице у седиште и када мета напада седне у возило, својом тежином ће их спојити и изазвати експлозију - објашњава наш извор.

М. Бозокин

Фото: Н1