Отац Тијане Јурић упозорава на вишеструког силоватеља из Новог Сада

Подсетимо, полиција је пре десет година, 1. децембра 2008, након вишедневне потраге, ухапсила Пикаса, осумњиченог да је 22. новембра 2008. године ушао у стан једне средовечне Новосађанке и силовао је. Ухапшен је у преподневним сатима док је ишао Улицом Данила Киша у Новом Саду.

Наиме, полицајцима се учинио сумњив, те су му пришли да га легитимишу. Мургашки, вишеструки повратник за којим се трагало, био је осумњичен да је ушао у стан Новосађанке и напаствовао је. Само месец пре него што је силовао жртву, Мургашки је изашао из затвора, где је био такође због силовања, пренели су медији.

Прва жртва му је била жена која је радила у једној новосадској школи. Њу је пресрео је у дворишту, одвукао је у околно жбуње и силовао. Истог дана је идентификован и ухапшен. Тада је осуђен на затворску казну, која му је истекла у јулу 1998. године.

Средином октобра 1998. године, поново је ухапшен због сумње да је силовао тада четрнаестогодишњу девојчицу, коју је на силу одвукао у кабину тоалета и напаствовао је. После силовања девојчице, напасник је успео да побегне, али је убрзо ухапшен и осуђен на вишегодишњу затворску казну.

Јурић указује на то да је Пикасо, по ранијем искуству, недуго по изаску из затвора понављао дело.

Иначе, Игор Јурић се залаже за увођење казне доживотног затвора   за убице деце и трудница, која би утицала на свест свих преступника.

По последњим доступним подацима Републичког завода за статитику, 67 људи је оптужено, а 50 осуђено током 2016. за сексуалне деликте на штету малолетника. Њих 15 је осуђено за обљубу над дететом, по један за искоришћавање интернета и друштвених мрежа за дела против полне слободе малолетника, као и за навођење малолетника на присуствовање полним радњама, а чак 33 за снимање или поседовање порно-материјала у којима су коришћена деца.

У Посебном регистру који води држава, познатијем као „регистар педофила”, има тридесетак имена оних који су правоснажно осуђени за сексуалне деликте над малолетницима. Евиденцију води Управа за извршење кривичних санкција, а подаци се воде трајно и не могу се брисати. Они нису доступни најширој јавности и на њих се односи Закон о заштити података о личности, али се могу дати на захтев суда, јавног тужиоца или полиције тим органима ако су у вези с кривичним поступком који је у току.

Како смо раније писали, регистар има за циљ заштиту малолетника и садржи име и презиме осуђеног, његов матични број, адресу пребивалишта, податке о запослењу, податке од значаја за физичко препознавање (урођене знаке, тетоваже) и његове фотографије, податке о кривичном делу и казни на коју је осуђен, о правним последицама осуде, о спровођењу посебних мера прописаних законом, као и ДНК профил осуђеног.

Иначе, осудом за кривично дело обавезно престаје важење јавне функције, радни однос, односно обављање позива или занимања које се односи на рад с малолетним лицима, забрањује се стицање јавних функција, заснивања радног односа, односно обављања позива или занимања које се односи на рад с малолетним лицима. Те правне последице трају 20 година од одслужења казне.

По истом закону, они који су осуђени за то дело, после издржаног затвора, морају обавезно да се јављају надлежном органу полиције и Управе за извршење кривичних санкција.

Њима је забрањено да посећују места на којима се окупљају малолетници, као што су вртићи, игралишта, школе или дечје манифестације. Имају обавезу посећивања професионалних саветовалишта, дужни су да обавештавају полицију и Управу о промени пребивалишта, боравишта или радног места, као и о путовању у иностранство. И те мере спроводе се најдуже 20 година после издржане затворске казне.

Подаци из евиденције могу се, на образложен захтев, дати и државном органу, предузећу, другој организацији или предузетнику (нпр. школи), ако још трају правне последице осуде и ако за то постоји оправдани интерес у складу са законом. Могу се дати и иностраним државним органима, у складу с међународним споразумом.

„Маријин закон”, у знак сећања на осмогодишњу Марију Јовановић која је  брутално је убијена 26. јуна 2010. у Лединцима, једногласно је усвојен у Скупштини Србије 2013. године, а између осталог, иницирао је и формирање посебног регистра педофила. Несрећну девојчицу је, како је истрагом установљено, њен комшија Младен Огулинац намамио код себе у кућу, где ју је брутално силовао, а потом и задавио. Огулинац је умро у затвору на Маријин рођендан, не дочекавши суђење.

У комшилуку нема панике

Комшије Душана Мургашког за његово пуштање на слободу сазнале су из медија. Највећи број није уплашен, већ се највише брину за његову остарелу мајку.

– Нисмо га видели од када је изашао из затвора, али не видим неко посебно узбуђење у околини – рекла нам је једна комшиница. – Деца се и даље играју испед зграде, нормално функционишемо. Највише смо, међутим, забринути за његову остарелу мајку. Дивна је то жена, живи веома скромно, свима је помагала и плашимо се да она не буде жртва евентуалне освете.

Велики шок јавности изазвала је смрт трогодишње Катарине Јовановић јула 2005. године. Њу је тукао и силовао Малиша Јевтовић, партнер њене мајке Ане Филиповић, коме је Апелациони суд потврдио казну од 40 година затвора, док је мајка осуђена на 37 година.

Најстрожа казна од 40 година потврђена је убици Тијане Јурић (15) из Бајмока, Драгану Ђурићу, који је покушао да силује несрећну девојчицу, а потом ју је задавио, у јулу 2014. године.

Казне од 40 година робије потврђене су и Дарку Костићу због силовања и убиства Иване Подрашчић (14) из Батајнице, као и Владици Рајковићу, из села Вратнице, код Зајечара, који је у јулу 2016. с рођенданске прославе код брата одвео трогодишњу Анђелину, зверски је силовао и убио.

Н. С. Х.