Otac Tijane Jurić upozorava na višestrukog silovatelja iz Novog Sada

Podsetimo, policija je pre deset godina, 1. decembra 2008, nakon višednevne potrage, uhapsila Pikasa, osumnjičenog da je 22. novembra 2008. godine ušao u stan jedne sredovečne Novosađanke i silovao je. Uhapšen je u prepodnevnim satima dok je išao Ulicom Danila Kiša u Novom Sadu.

Naime, policajcima se učinio sumnjiv, te su mu prišli da ga legitimišu. Murgaški, višestruki povratnik za kojim se tragalo, bio je osumnjičen da je ušao u stan Novosađanke i napastvovao je. Samo mesec pre nego što je silovao žrtvu, Murgaški je izašao iz zatvora, gde je bio takođe zbog silovanja, preneli su mediji.

Prva žrtva mu je bila žena koja je radila u jednoj novosadskoj školi. Nju je presreo je u dvorištu, odvukao je u okolno žbunje i silovao. Istog dana je identifikovan i uhapšen. Tada je osuđen na zatvorsku kaznu, koja mu je istekla u julu 1998. godine.

Sredinom oktobra 1998. godine, ponovo je uhapšen zbog sumnje da je silovao tada četrnaestogodišnju devojčicu, koju je na silu odvukao u kabinu toaleta i napastvovao je. Posle silovanja devojčice, napasnik je uspeo da pobegne, ali je ubrzo uhapšen i osuđen na višegodišnju zatvorsku kaznu.

Jurić ukazuje na to da je Pikaso, po ranijem iskustvu, nedugo po izasku iz zatvora ponavljao delo.

Inače, Igor Jurić se zalaže za uvođenje kazne doživotnog zatvora   za ubice dece i trudnica, koja bi uticala na svest svih prestupnika.

Po poslednjim dostupnim podacima Republičkog zavoda za statitiku, 67 ljudi je optuženo, a 50 osuđeno tokom 2016. za seksualne delikte na štetu maloletnika. Njih 15 je osuđeno za obljubu nad detetom, po jedan za iskorišćavanje interneta i društvenih mreža za dela protiv polne slobode maloletnika, kao i za navođenje maloletnika na prisustvovanje polnim radnjama, a čak 33 za snimanje ili posedovanje porno-materijala u kojima su korišćena deca.

U Posebnom registru koji vodi država, poznatijem kao „registar pedofila”, ima tridesetak imena onih koji su pravosnažno osuđeni za seksualne delikte nad maloletnicima. Evidenciju vodi Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, a podaci se vode trajno i ne mogu se brisati. Oni nisu dostupni najširoj javnosti i na njih se odnosi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, ali se mogu dati na zahtev suda, javnog tužioca ili policije tim organima ako su u vezi s krivičnim postupkom koji je u toku.

Kako smo ranije pisali, registar ima za cilj zaštitu maloletnika i sadrži ime i prezime osuđenog, njegov matični broj, adresu prebivališta, podatke o zaposlenju, podatke od značaja za fizičko prepoznavanje (urođene znake, tetovaže) i njegove fotografije, podatke o krivičnom delu i kazni na koju je osuđen, o pravnim posledicama osude, o sprovođenju posebnih mera propisanih zakonom, kao i DNK profil osuđenog.

Inače, osudom za krivično delo obavezno prestaje važenje javne funkcije, radni odnos, odnosno obavljanje poziva ili zanimanja koje se odnosi na rad s maloletnim licima, zabranjuje se sticanje javnih funkcija, zasnivanja radnog odnosa, odnosno obavljanja poziva ili zanimanja koje se odnosi na rad s maloletnim licima. Te pravne posledice traju 20 godina od odsluženja kazne.

Po istom zakonu, oni koji su osuđeni za to delo, posle izdržanog zatvora, moraju obavezno da se javljaju nadležnom organu policije i Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.

Njima je zabranjeno da posećuju mesta na kojima se okupljaju maloletnici, kao što su vrtići, igrališta, škole ili dečje manifestacije. Imaju obavezu posećivanja profesionalnih savetovališta, dužni su da obaveštavaju policiju i Upravu o promeni prebivališta, boravišta ili radnog mesta, kao i o putovanju u inostranstvo. I te mere sprovode se najduže 20 godina posle izdržane zatvorske kazne.

Podaci iz evidencije mogu se, na obrazložen zahtev, dati i državnom organu, preduzeću, drugoj organizaciji ili preduzetniku (npr. školi), ako još traju pravne posledice osude i ako za to postoji opravdani interes u skladu sa zakonom. Mogu se dati i inostranim državnim organima, u skladu s međunarodnim sporazumom.

„Marijin zakon”, u znak sećanja na osmogodišnju Mariju Jovanović koja je  brutalno je ubijena 26. juna 2010. u Ledincima, jednoglasno je usvojen u Skupštini Srbije 2013. godine, a između ostalog, inicirao je i formiranje posebnog registra pedofila. Nesrećnu devojčicu je, kako je istragom ustanovljeno, njen komšija Mladen Ogulinac namamio kod sebe u kuću, gde ju je brutalno silovao, a potom i zadavio. Ogulinac je umro u zatvoru na Marijin rođendan, ne dočekavši suđenje.

U komšiluku nema panike

Komšije Dušana Murgaškog za njegovo puštanje na slobodu saznale su iz medija. Najveći broj nije uplašen, već se najviše brinu za njegovu ostarelu majku.

– Nismo ga videli od kada je izašao iz zatvora, ali ne vidim neko posebno uzbuđenje u okolini – rekla nam je jedna komšinica. – Deca se i dalje igraju isped zgrade, normalno funkcionišemo. Najviše smo, međutim, zabrinuti za njegovu ostarelu majku. Divna je to žena, živi veoma skromno, svima je pomagala i plašimo se da ona ne bude žrtva eventualne osvete.

Veliki šok javnosti izazvala je smrt trogodišnje Katarine Jovanović jula 2005. godine. Nju je tukao i silovao Mališa Jevtović, partner njene majke Ane Filipović, kome je Apelacioni sud potvrdio kaznu od 40 godina zatvora, dok je majka osuđena na 37 godina.

Najstroža kazna od 40 godina potvrđena je ubici Tijane Jurić (15) iz Bajmoka, Draganu Đuriću, koji je pokušao da siluje nesrećnu devojčicu, a potom ju je zadavio, u julu 2014. godine.

Kazne od 40 godina robije potvrđene su i Darku Kostiću zbog silovanja i ubistva Ivane Podraščić (14) iz Batajnice, kao i Vladici Rajkoviću, iz sela Vratnice, kod Zaječara, koji je u julu 2016. s rođendanske proslave kod brata odveo trogodišnju Anđelinu, zverski je silovao i ubio.

N. S. H.