Тема „Дневника”: Имамо ли адекватне казне за силоватеље деце?

Осумњичени се терете да су извршили кривична дела обљубе над дететом, недозвољених полних радњи, насиља у породици, полног узнемиравања, запуштања и злостављања малолетног лица…

Полно злостављање деце заслужује јавну и оштру осуду без икакве толеранције према починитељу.

Психолози објашњавају да педофили имају дубоки поремећај личности и могу се сврстати у три групе. У првој су они који се задржавају на гледању снимака, они су воајери и немају изражене садистичке склоности. Друга врста педофила су они који су садистички оријентисани и сматрају се девијентним особама. Трећу групу чине они који су у педофилске ланце укључени искључиво из материјалне користи, односно они који снимају децу и продају порнографске материјале.

Комуникација и размена материјала између педофила најчешће се одвија преко интернета. Осим за размену снимака, педофили све чешће интернет користе и да би се приближили потенцијалним жртвама.

Јавност све чешће потресају информације да се педофили крију у породицама или најближој околини жртве.

Према Кривичном законику, ко изврши обљубу или с њом изједначен чин са дететом, казниће се затвором од пет до 12 година. Међутим, ако је дете задобило тешке телесне повреде, затруднело или је дело починило више особа, предвиђена је казна од пет до 15 година.

У трећем, најтежем, случају када је дете преминуло, учинилац ће се казнити казном од најмање десет година.

По последњим доступним подацима Републичког завода за статитику, 67 људи је оптужено, а 50 осуђено током 2016. за сексуалне деликте на штету малолетника. Њих 15 је осуђено за обљубу над дететом, по један за искоришћавање интернета и друштвених мрежа за дела против полне слободе малолетника, као и за навођење малолетника на присуствовање полним радњама, а чак 33 за снимање или поседовање порно-материјала у којима су коришћена деца.

У Посебном регистру који води држава, познатијем као „регистар педофила” има тридесетак имена оних који су правоснажно осуђени за сексуалне деликте над малолетницима. Евиденцију води Управа за извршење кривичних санкција, а подаци се воде трајно и не могу да се бришу. Они нису доступни најширој јавности и на њих се односи Закон о заштити података о личности, али се могу дати на захтев суда, јавног тужиоца или полиције тим органима ако су у вези с кривичним поступком који је у току.

Регистар има за циљ заштиту малолетника и садржи име и презиме осуђеног, његов матични број, адресу пребивалишта, податке о запослењу, податке од значаја за физичко препознавање (урођене знаке, тетоваже) и његове фотографије, податке о кривичном делу и казни на коју је осуђен, о правним последицама осуде, о спровођењу посебних мера прописаних законом, као и ДНК профил осуђеног.

Иначе, осудом за кривично дело обавезно престаје важење јавне функције, радни однос, односно обављање позива или занимања које се односи на рад с малолетним лицима, забрањује се стицање јавних функција, заснивања радног односа, односно обављања позива или занимања које се односи на рад с малолетним лицима. Те правне последице трају 20 година од одслужења казне.

По истом закону, они који су осуђени за то дело, после издржаног затвора, морају обавезно да се јављају надлежном органу полиције и Управе за извршење кривичних санкција.

Њима је забрањено да посећују места на којима се окупљају малолетници, као што су вртићи, игралишта, школе или дечје манифестације. Имају обавезу посећивања професионалних саветовалишта, дужни су да обавештавају полицију и Управу о промени пребивалишта, боравишта или радног места, као и о путовању у иностранство. И те мере спроводе се најдуже 20 година после издржане затворске казне.

По Закону о посебним мерама за спречавање вршења кривичних дела против полне слободе према малолетним лицима, државни и други органи, као и правна лица или предузетници који раде с малолетницима, дужни су да затраже податак да ли је лице које треба да заснује радни однос код њих или обавља послове с малолетним лицима, уписано у посебну евиденцију.

Подаци из евиденције могу се, на образложен захтев, дати и државном органу, предузећу, другој организацији или предузетнику (нпр. школи), ако још трају правне последице осуде и ако за то постоји оправдани интерес у складу са законом. Могу се дати и иностраним државним органима, у складу с међународним споразумом.

Закони у земљама Европске уније који се тичу санкционисања педофила слични су српским.

Подсетимо, „Маријин закон”, који је једногласно усвојен у Скупштини Србије 2013. године, између осталог, иницирао је и формирање посебног регистра педофила у знак сећања на осмогодишњу Марију Јовановић која је  брутално је убијена 26. јуна 2010. у Лединцима, код Новог Сада. Истрагом је установљено да је њен комшија Младен Огулинац намамио девојчицу код себе у кућу, где ју је брутално силовао, а потом и задавио. Огулинац је умро у затвору на Маријин рођендан, не дочекавши суђење.

Хемијска кастрација

Низ земаља у свету штити децу различитим средствима којима онемогућавају педофиле да поновно почине гнусан криминални чин сексуалног насиља над децом. Осим могућности увида у регистар педофила, целоживотног праћења или дугогодишњих затворских казни, неке западне и друге земље примењују и хемијску кастрацију (таблете или ињекције) којима се педофилима скраћује време у затвору: Аустралија, Данска, Чешка, Естонија, Израел, Нови Зеланд, Јужна Кореја, Шведска, Норвешка, Шпанија, Велика Британија и друге. Македонија је прва земља у региону која је увела хемијску кастрацију.  Пољска је, уз озакоњење кастрације педофила, одлучила и да објави попис педофила и силоватеља из регистра како би заштитили децу. У Русији је, на пример, обавезна хемијска кастрација за силовања деце млађе од 14 година. Остали добијају условни отпуст ако пристану на кастрацију.

Велики шок јавности изазвала је смрт трогодишње Катарине Јовановић јула 2005. године. Њу је силовао и тукао Малиша Јевтовић, партнер њене мајке Ане Филиповић, коме је Апелациони суд потврдио казну од 40 година затвора, док је мајка осуђена на 37 година.

Најстрожа казна од 40 година потврђена је убици Тијане Јурић (15) из Бајмока, Драгану Ђурићу из Сурчина који је покушао да силује несрећну девојчицу, а потом је задавио, у јулу 2014. године.

Казне од 40 година робије потврђене су и Дарку Костићу због силовања и убиства Иване Подрашчић (14) из Батајнице, као и Владици Рајковићу, из села Вратнице, код Зајечара, који је у јулу 2016. с рођенданске прославе код брата одвео трогодишњу Анђелину, зверски је силовао и убио.

Д. Николић