ЈЕЗИКОМАНИЈА Хеј, Саро, Сања, Сунчице...
Пети падеж у српском језику назива се вокатив и служи за дозивање, обраћање саговорнику, скретање пажње... Овај падеж се у писању увек одваја запетом, а у говору краћом паузом. Е, сад, недоумица настаје код женских имена... Да објаснимо:
Двосложна женска имена и надимци на -А са дугоузлазним акцентом имају наставак -О у вокативу:
- Мајо, Саро, Јано, Лено, Иво, Љиљо, Маро, Машо, Зоко, Цецо...
Ако женско име има кратак акценат, вокатив је једнак номинативу:
- Ана, Ања, Сања, Соња, Сандра, Оља, Весна, Дуња, Вишња, Леа...
Двосложна женска имена која имају дугосилазни акценат имају вокатив једнак номинативу:
- Бранка, Љерка, Зорка, Тара, Тина, Лепа...
Тросложна и вишесложна женска имена имају исти облик у номинативу и вокативу:
- Наташа, Марија, Драгана, Снежана, Зорана, Марина, Оливера, Ксенија, Јелена, Александра, Горана, Бојана, Светлана...
Женска имена на -ЦА имају вокатив на -Е:
- Марице, Милице, Данице, Јелице, Љубице, Зорице, Сунчице, Радице, Верице, Олгице...
Страна и одомаћена женска имена која се завршавају на сугласник имају вокатив једнак номинативу:
- Инес, Дорис, Кармен, Маргит...
Н. Мирковић
