JEZIKOMANIJA Hej, Saro, Sanja, Sunčice...
Peti padež u srpskom jeziku naziva se vokativ i služi za dozivanje, obraćanje sagovorniku, skretanje pažnje... Ovaj padež se u pisanju uvek odvaja zapetom, a u govoru kraćom pauzom. E, sad, nedoumica nastaje kod ženskih imena... Da objasnimo:
Dvosložna ženska imena i nadimci na -A sa dugouzlaznim akcentom imaju nastavak -O u vokativu:
- Majo, Saro, Jano, Leno, Ivo, Ljiljo, Maro, Mašo, Zoko, Ceco...
Ako žensko ime ima kratak akcenat, vokativ je jednak nominativu:
- Ana, Anja, Sanja, Sonja, Sandra, Olja, Vesna, Dunja, Višnja, Lea...
Dvosložna ženska imena koja imaju dugosilazni akcenat imaju vokativ jednak nominativu:
- Branka, Ljerka, Zorka, Tara, Tina, Lepa...
Trosložna i višesložna ženska imena imaju isti oblik u nominativu i vokativu:
- Nataša, Marija, Dragana, Snežana, Zorana, Marina, Olivera, Ksenija, Jelena, Aleksandra, Gorana, Bojana, Svetlana...
Ženska imena na -CA imaju vokativ na -E:
- Marice, Milice, Danice, Jelice, Ljubice, Zorice, Sunčice, Radice, Verice, Olgice...
Strana i odomaćena ženska imena koja se završavaju na suglasnik imaju vokativ jednak nominativu:
- Ines, Doris, Karmen, Margit...
N. Mirković
