Психолог Ирина Владимировна: Истине и заблуде о хипнози

С једне стране приписивано јој је да лечи све и свашта, а с друге пратила ју је стигма велике могућности злоупотребе. Шта је од свега тога тачно питали смо руског психолога Ирину Владимировну која живи у Ваљеву, а ради у Новом Саду и Београду. Ирина је обучена да ради по методи чувеног америчког психијатра др Милтона Ериксона који је направио својеврсни преокрет у примени хипнозе развијајући благи, индиректни приступ, али и брзу, директну, хипнозу. Управо је и сама Ирина имала добро искуство с хипнозом, јер јој је ова метода помогла да се одвикне од пушења, мада је била дугогодишњи страстан пушач.

Шта је хипноза?

- Хипноза је стање тоталне мишићне и менталне опуштености и мада потиче од грчке речи „хипнос” што значи сан, она није спавање што ЕКГ снимци и доказују. У овом стању свесни део ума се помера у страну тако да допушта директну комуникацију са подсвешћу. То није никакво мистично, него природно стање, нешто у чему се ми свакодневно спонтано налазимо, чак, више пута у току дана. Медитација се може сматрати неком врстом хипнозе. Да бих вам појаснила, то је оно време када пустимо наш мозак „на пашу”, у ствари, он је тада у једној врсти хипнотичког транса или када се задубимо гледајући неки филм, или када нешто радимо па смо толико фокусирани да не чујемо ни телефон како звони поред нас.

Да ли постоје људи које је немогуће хипнотисати?

- Према мојим сазнањима не постоје, свака се особа може хипнотисати. Но, неке је људе лако хипнотисати, а некима просто треба више времена.

Ипак, хипноза је обавијена велом мистерије и филмови у којима видимо да неког хипнотишу само то подгрејавају… Зашто?

- Синеастима можда одговара да хипнозу у бројним филмовима приказују на управо мистериозан начин да би филм био занимљив, драматичан... Или када је хипноза део циркуске представе – па и тамо ће да је прикажу као тајанствено и натприродно искуство… То је сасвим разумљиво, али проблем је што сами немамо аутентично искуство, нити лично знамо неког ко такво искуство има, па су такве информације из филмова или из циркуса једине које имамо. Хипноза јесте под велом мистерије зато што људи не знају о чему се ради – многи мисле да је то једна врста сна током којег ми губимо контролу, на основу тога што се свест успављује.

Да ли је то тачно?

- Није тачно, то је мит! За време хипнозе човек је стално свестан. Напоменула бих да нас кроз живот константно води не само наша свест него и наша подсвест и да су оне у сталној комуникацији. На пример: када доносимо одлуке то се дешава на подсвесном нивоу, у ствари подсвест комуницира са свешћу. Подсвест је толико брза, да ми не приметимо да се ту нешто дешава. Успављујући свест, ми не губимо контролу над собом, над својим телом и окружењем.

Да ли је тако и када спавамо?

- Спавање је одличан пример, јер када смо у сну тада чуло вида не ради, али је зато чуло слуха у сталном послу, а подсвест је та која обрађује добијене информације. Људи који живе у градовима су и током ноћи често изложени буци, али то не значи да они не спавају, јер њихова подсвест сматра да је та бука која долази од саобраћаја небитна и пушта да се свест и тело одмарају. Међутим, ако дете заплаче у другој соби мајка ће се одмах пробудити, јер је подсвест препознала дечији плач као веома битну ствар. То само значи да ми констатно имамо контролу над собом и када спавамо, а тако је и у хипнози.

Да ли постоје различити нивои хипнозе?

- Да, а нивои хипнозе се деле на лаку, потом средњу и дубоку хипнозу, у односу на то колико је активан свесни део ума. Из лаке и средње хипнозе, човек релативно лако излази, док дубока хипноза изгледа као да спавамо и она се данас ређе примењује. Клијенту се сугерише да не заспи и да је све време будан... Хипнозу можемо посматрати као мост који је између свести и подсвести. Наш критички део ума често нам не омогућава да имамо ширу слику која би нам помогла да наш живот или наш проблем сагледамо боље…

Да ли је тачно да се хипнозом може брзо решити проблем због којег смо дошли?

- И да и не. Хипноза је далеко бржа од осталих метода, али наши проблеми неће нестати кад пуцнемо прстом. Нагласила бих да је хипноза алат који нам помаже да тај критички ум мало заобиђемо да бисмо добили праве информације. Међутим, кад се заобиђе „критичка особина свести” ви сте и даље у потпуној контроли свега што вам се дешава. То значи да су и даље присутни сви они ставови који су створили проблем, због којег сте дошли и да најчешће не може све да се реши после једне сеансе. Према томе овај заобилазак је само први корак до промене и тек тад предстоји прави рад.

Како изгледа једна сеанса хипнозе?

- Целокупна терапија изгледа као разговор, особа је потпуно свесна свега у сваком тренутку и свакога трена може, уколико жели, да прекине разговор. У хипнотичко стање клијент се доводи тихим, спорим и успављујућим говором. Хипнотерапеут је ту само посредник и не намеће своју вољу, он само усмерава разговор и, у ствари, сте ви ти који дајете одговоре на питања – то је ваш разговор с вама. Свака терапија је другачија, јер сваки човек има свој посебан унутрашњи свет. Дешава се да многи мисле да је хипнотерапија била неуспешна зато што су били свесни све време. Али, у ствари није тако.

Људи се код хипнозе највише плаше злоупотребе. Да ли заиста хипнотерапеут може да натера особу да чини оно што она не жели?

- Мада су хипнотисане особе интензивно фокусиране, не брину о томе шта се дешава около, не врше процену и нису забринуте за дате инструкције – тај страх је неоправдан, јер је хипноза потпуно безбедна и хипнотерапеути не могу ништа урадити особи што она не жели. Све што се коси са неким моралним начелима и принципима човека, нико не може да га натера да то уради. Ма колико да је особа у дубоком хипнотичком сну, оног тренутка, када би га неко натерао да уради нешто што не жели, она се буди.

Како онда може да се сугерише да неко престане с неком лошом навиком, односно како хипноза може да помогне код одвикавања од пушења?

- Важно је да постоји жеља! Особа која је дошла да се реши неке лоше навике је дошла зато што то жели. Постоје технике, помоћу којих се може хипнозом натерати неко да нешто уради, али само уколико би та особа иначе то и урадила.

Код којих проблема је хипноза веома ефикасна?

- Најчешћи случајеви су престанак пушења, редукција стреса, немоћ на сексуалном плану, депресија, фобије, редукција телесне тежине, алергије... Мени је хипноза помогла да се се одвикнем од цигарете. Циљ моје обуке за хипнотерапеута је да помогнем људима да се реше разних зависности.

За кога није хипноза и да ли постоје нуспојаве?

- Ова метода се не препоручује у случају епилепсије, акутних психоза, тешких поремећаја личности. Има једну нуспојаву, која је редовна, а то је пријатна релаксираност и опуштеност. Свима осталима бих је препоручила, јер она представља лак и безбедан начин да се отарасимо лоших навика, стреса, страхова и тако живимо лепше и квалитетније.

Марина Јабланов Стојановић