Psiholog Irina Vladimirovna: Istine i zablude o hipnozi
Hipnoza kao metoda poznata je od davnina, ali je oduvek bila obavijena velom tajne i mističnosti.
S jedne strane pripisivano joj je da leči sve i svašta, a s druge pratila ju je stigma velike mogućnosti zloupotrebe. Šta je od svega toga tačno pitali smo ruskog psihologa Irinu Vladimirovnu koja živi u Valjevu, a radi u Novom Sadu i Beogradu. Irina je obučena da radi po metodi čuvenog američkog psihijatra dr Miltona Eriksona koji je napravio svojevrsni preokret u primeni hipnoze razvijajući blagi, indirektni pristup, ali i brzu, direktnu, hipnozu. Upravo je i sama Irina imala dobro iskustvo s hipnozom, jer joj je ova metoda pomogla da se odvikne od pušenja, mada je bila dugogodišnji strastan pušač.
Šta je hipnoza?
- Hipnoza je stanje totalne mišićne i mentalne opuštenosti i mada potiče od grčke reči „hipnos” što znači san, ona nije spavanje što EKG snimci i dokazuju. U ovom stanju svesni deo uma se pomera u stranu tako da dopušta direktnu komunikaciju sa podsvešću. To nije nikakvo mistično, nego prirodno stanje, nešto u čemu se mi svakodnevno spontano nalazimo, čak, više puta u toku dana. Meditacija se može smatrati nekom vrstom hipnoze. Da bih vam pojasnila, to je ono vreme kada pustimo naš mozak „na pašu”, u stvari, on je tada u jednoj vrsti hipnotičkog transa ili kada se zadubimo gledajući neki film, ili kada nešto radimo pa smo toliko fokusirani da ne čujemo ni telefon kako zvoni pored nas.
Da li postoje ljudi koje je nemoguće hipnotisati?
- Prema mojim saznanjima ne postoje, svaka se osoba može hipnotisati. No, neke je ljude lako hipnotisati, a nekima prosto treba više vremena.
Ipak, hipnoza je obavijena velom misterije i filmovi u kojima vidimo da nekog hipnotišu samo to podgrejavaju… Zašto?
- Sineastima možda odgovara da hipnozu u brojnim filmovima prikazuju na upravo misteriozan način da bi film bio zanimljiv, dramatičan... Ili kada je hipnoza deo cirkuske predstave – pa i tamo će da je prikažu kao tajanstveno i natprirodno iskustvo… To je sasvim razumljivo, ali problem je što sami nemamo autentično iskustvo, niti lično znamo nekog ko takvo iskustvo ima, pa su takve informacije iz filmova ili iz cirkusa jedine koje imamo. Hipnoza jeste pod velom misterije zato što ljudi ne znaju o čemu se radi – mnogi misle da je to jedna vrsta sna tokom kojeg mi gubimo kontrolu, na osnovu toga što se svest uspavljuje.
Da li je to tačno?
- Nije tačno, to je mit! Za vreme hipnoze čovek je stalno svestan. Napomenula bih da nas kroz život konstantno vodi ne samo naša svest nego i naša podsvest i da su one u stalnoj komunikaciji. Na primer: kada donosimo odluke to se dešava na podsvesnom nivou, u stvari podsvest komunicira sa svešću. Podsvest je toliko brza, da mi ne primetimo da se tu nešto dešava. Uspavljujući svest, mi ne gubimo kontrolu nad sobom, nad svojim telom i okruženjem.
Da li je tako i kada spavamo?
- Spavanje je odličan primer, jer kada smo u snu tada čulo vida ne radi, ali je zato čulo sluha u stalnom poslu, a podsvest je ta koja obrađuje dobijene informacije. Ljudi koji žive u gradovima su i tokom noći često izloženi buci, ali to ne znači da oni ne spavaju, jer njihova podsvest smatra da je ta buka koja dolazi od saobraćaja nebitna i pušta da se svest i telo odmaraju. Međutim, ako dete zaplače u drugoj sobi majka će se odmah probuditi, jer je podsvest prepoznala dečiji plač kao veoma bitnu stvar. To samo znači da mi konstatno imamo kontrolu nad sobom i kada spavamo, a tako je i u hipnozi.
Da li postoje različiti nivoi hipnoze?
- Da, a nivoi hipnoze se dele na laku, potom srednju i duboku hipnozu, u odnosu na to koliko je aktivan svesni deo uma. Iz lake i srednje hipnoze, čovek relativno lako izlazi, dok duboka hipnoza izgleda kao da spavamo i ona se danas ređe primenjuje. Klijentu se sugeriše da ne zaspi i da je sve vreme budan... Hipnozu možemo posmatrati kao most koji je između svesti i podsvesti. Naš kritički deo uma često nam ne omogućava da imamo širu sliku koja bi nam pomogla da naš život ili naš problem sagledamo bolje…
Da li je tačno da se hipnozom može brzo rešiti problem zbog kojeg smo došli?
- I da i ne. Hipnoza je daleko brža od ostalih metoda, ali naši problemi neće nestati kad pucnemo prstom. Naglasila bih da je hipnoza alat koji nam pomaže da taj kritički um malo zaobiđemo da bismo dobili prave informacije. Međutim, kad se zaobiđe „kritička osobina svesti” vi ste i dalje u potpunoj kontroli svega što vam se dešava. To znači da su i dalje prisutni svi oni stavovi koji su stvorili problem, zbog kojeg ste došli i da najčešće ne može sve da se reši posle jedne seanse. Prema tome ovaj zaobilazak je samo prvi korak do promene i tek tad predstoji pravi rad.
Kako izgleda jedna seansa hipnoze?
- Celokupna terapija izgleda kao razgovor, osoba je potpuno svesna svega u svakom trenutku i svakoga trena može, ukoliko želi, da prekine razgovor. U hipnotičko stanje klijent se dovodi tihim, sporim i uspavljujućim govorom. Hipnoterapeut je tu samo posrednik i ne nameće svoju volju, on samo usmerava razgovor i, u stvari, ste vi ti koji dajete odgovore na pitanja – to je vaš razgovor s vama. Svaka terapija je drugačija, jer svaki čovek ima svoj poseban unutrašnji svet. Dešava se da mnogi misle da je hipnoterapija bila neuspešna zato što su bili svesni sve vreme. Ali, u stvari nije tako.
Ljudi se kod hipnoze najviše plaše zloupotrebe. Da li zaista hipnoterapeut može da natera osobu da čini ono što ona ne želi?
- Mada su hipnotisane osobe intenzivno fokusirane, ne brinu o tome šta se dešava okolo, ne vrše procenu i nisu zabrinute za date instrukcije – taj strah je neopravdan, jer je hipnoza potpuno bezbedna i hipnoterapeuti ne mogu ništa uraditi osobi što ona ne želi. Sve što se kosi sa nekim moralnim načelima i principima čoveka, niko ne može da ga natera da to uradi. Ma koliko da je osoba u dubokom hipnotičkom snu, onog trenutka, kada bi ga neko naterao da uradi nešto što ne želi, ona se budi.
Kako onda može da se sugeriše da neko prestane s nekom lošom navikom, odnosno kako hipnoza može da pomogne kod odvikavanja od pušenja?
- Važno je da postoji želja! Osoba koja je došla da se reši neke loše navike je došla zato što to želi. Postoje tehnike, pomoću kojih se može hipnozom naterati neko da nešto uradi, ali samo ukoliko bi ta osoba inače to i uradila.
Kod kojih problema je hipnoza veoma efikasna?
- Najčešći slučajevi su prestanak pušenja, redukcija stresa, nemoć na seksualnom planu, depresija, fobije, redukcija telesne težine, alergije... Meni je hipnoza pomogla da se se odviknem od cigarete. Cilj moje obuke za hipnoterapeuta je da pomognem ljudima da se reše raznih zavisnosti.
Za koga nije hipnoza i da li postoje nuspojave?
- Ova metoda se ne preporučuje u slučaju epilepsije, akutnih psihoza, teških poremećaja ličnosti. Ima jednu nuspojavu, koja je redovna, a to je prijatna relaksiranost i opuštenost. Svima ostalima bih je preporučila, jer ona predstavlja lak i bezbedan način da se otarasimo loših navika, stresa, strahova i tako živimo lepše i kvalitetnije.
Marina Jablanov Stojanović