У банкроту акције ништа не вреде, у стечају готово ништа

Док су они који су успели да дођу у посед тих акција добро прошли, за поједина предузећа власницима су остали само папири као успомена. У многим фиокама и данас чаме те хартије од вредности. Они који их имају често се питају да ли оне уопште вреде. Одговор на то питање није лако дати. Тамо где су предузећа банкротирала, и акције су изгубиле сваку вредност. Код компанија које су у стечају, власници имају шансу да дођу до нешто живог новца, али веома малу. Што се тиче акција предузећа која послују, те акције би својим власницима могле донети новац од продаје у будућности. Да би се то и догодило, потребно је да се обрате овлашћеном берзанском брокеру.

Колика је пак да вредност појединих акција на тржишту?

Све зависи од статуса предузећа. Акције оних која су банкротирала више не важе. Код стечаја је слика нешто другачија. О томе какав је статус тих компанија, па и власника, односно акционара, када се отвори стечај, у Комисији за хартије од вредности кажу да предузећа након отварања стечаја губе статус јавних друштава. Самим тим, престаје и надзор Комисије над њима. Члан 122 Закона о тржишту капитала каже да се финансијски инструменти – читај: акције – у том случају искључују из трговања уколико је над јавним друштвом отворен стечајни поступак или поступак за ликвидацију. Поступак искључења тих хартија ради сама Београдска берза. Када се стечај оконча, акције се бришу из Централног регистра Комисије за хартије од вредности.

Шта чека власнике током поступка? – Акционари су последњу у реду за наплату из стечајне масе, а искуства из света говоре да им обично припадну мрвице – каже финансијски стручњак Ненад Гујаничић. – Код нас не добију ни толико, односно још увек није забележен случај да су акционари добили и динар након продаје имовине предузећа у стечају.

Шта чека акционаре који имају хартије преузећа која раде?

За она која се листирају на Београдској берзи види се да ли је трговање активно или мирује. Ту се такође могу пронаћи и подаци о томе када су акције тих предузећа, ако су излазила не Берзу, вределе најмање а када највише. Ту је и списак предузећа која су повукла своје акције из поступка берзанског трговања. То се не догађа само због стечаја него и ако скупштина акционара донесе такву одлуку. Рецимо, ове године из трговања су повучене акције Банатске фабрике уља из Нове Црње, а по одлуци Скупштине акционара.

Како изабрати брокера?

Списак овлашћених брокера акционари могу наћи на сајту Београдске берзе. Већина их је из Београда. Од других градова ту су Нови Сад и Суботица. У највећем граду у Војводини послују „Конвест”, „Моментум секјуритис” те „Тандем финанс”. У Суботици ради СДБ.

Услуге брокера нису бесплатне па пре избора треба видети колику провизију наплаћују. Такође није лоше погледати и каква им је репутација. У сваком случају, много је боље да брокери знају да неко има акције и да жели да их прода.    

Једно од предузећа у којима су, сем запослених, и други имали право на акције је „Албус”. Подаци са сајта Београдске берзе говоре да је најмања вредност акције била 250 динара, а највиша 500. Шта да раде власници који имају те акције, а размишљају о продаји? Најрационалније је да се обрате брокерима који имају овлашћење за трговање на Берзи. Преко њих ће моћи да сазнају да ли на Берзи или путем других понуда има интересовања за те акције па ће, сходно својим интересима, одлучити о продаји. Продаја на Берзи није обавезна већ то може и путем понуде. У сваком случају, боље је да брокери знају за акције и податке о власницима јер је то једини пут за њихово уновчавање.

Д. Вујошевић