U bankrotu akcije ništa ne vrede, u stečaju gotovo ništa

Dok su oni koji su uspeli da dođu u posed tih akcija dobro prošli, za pojedina preduzeća vlasnicima su ostali samo papiri kao uspomena. U mnogim fiokama i danas čame te hartije od vrednosti. Oni koji ih imaju često se pitaju da li one uopšte vrede. Odgovor na to pitanje nije lako dati. Tamo gde su preduzeća bankrotirala, i akcije su izgubile svaku vrednost. Kod kompanija koje su u stečaju, vlasnici imaju šansu da dođu do nešto živog novca, ali veoma malu. Što se tiče akcija preduzeća koja posluju, te akcije bi svojim vlasnicima mogle doneti novac od prodaje u budućnosti. Da bi se to i dogodilo, potrebno je da se obrate ovlašćenom berzanskom brokeru.

Kolika je pak da vrednost pojedinih akcija na tržištu?

Sve zavisi od statusa preduzeća. Akcije onih koja su bankrotirala više ne važe. Kod stečaja je slika nešto drugačija. O tome kakav je status tih kompanija, pa i vlasnika, odnosno akcionara, kada se otvori stečaj, u Komisiji za hartije od vrednosti kažu da preduzeća nakon otvaranja stečaja gube status javnih društava. Samim tim, prestaje i nadzor Komisije nad njima. Član 122 Zakona o tržištu kapitala kaže da se finansijski instrumenti – čitaj: akcije – u tom slučaju isključuju iz trgovanja ukoliko je nad javnim društvom otvoren stečajni postupak ili postupak za likvidaciju. Postupak isključenja tih hartija radi sama Beogradska berza. Kada se stečaj okonča, akcije se brišu iz Centralnog registra Komisije za hartije od vrednosti.

Šta čeka vlasnike tokom postupka? – Akcionari su poslednju u redu za naplatu iz stečajne mase, a iskustva iz sveta govore da im obično pripadnu mrvice – kaže finansijski stručnjak Nenad Gujaničić. – Kod nas ne dobiju ni toliko, odnosno još uvek nije zabeležen slučaj da su akcionari dobili i dinar nakon prodaje imovine preduzeća u stečaju.

Šta čeka akcionare koji imaju hartije preuzeća koja rade?

Za ona koja se listiraju na Beogradskoj berzi vidi se da li je trgovanje aktivno ili miruje. Tu se takođe mogu pronaći i podaci o tome kada su akcije tih preduzeća, ako su izlazila ne Berzu, vredele najmanje a kada najviše. Tu je i spisak preduzeća koja su povukla svoje akcije iz postupka berzanskog trgovanja. To se ne događa samo zbog stečaja nego i ako skupština akcionara donese takvu odluku. Recimo, ove godine iz trgovanja su povučene akcije Banatske fabrike ulja iz Nove Crnje, a po odluci Skupštine akcionara.

Kako izabrati brokera?

Spisak ovlašćenih brokera akcionari mogu naći na sajtu Beogradske berze. Većina ih je iz Beograda. Od drugih gradova tu su Novi Sad i Subotica. U najvećem gradu u Vojvodini posluju „Konvest”, „Momentum sekjuritis” te „Tandem finans”. U Subotici radi SDB.

Usluge brokera nisu besplatne pa pre izbora treba videti koliku proviziju naplaćuju. Takođe nije loše pogledati i kakva im je reputacija. U svakom slučaju, mnogo je bolje da brokeri znaju da neko ima akcije i da želi da ih proda.    

Jedno od preduzeća u kojima su, sem zaposlenih, i drugi imali pravo na akcije je „Albus”. Podaci sa sajta Beogradske berze govore da je najmanja vrednost akcije bila 250 dinara, a najviša 500. Šta da rade vlasnici koji imaju te akcije, a razmišljaju o prodaji? Najracionalnije je da se obrate brokerima koji imaju ovlašćenje za trgovanje na Berzi. Preko njih će moći da saznaju da li na Berzi ili putem drugih ponuda ima interesovanja za te akcije pa će, shodno svojim interesima, odlučiti o prodaji. Prodaja na Berzi nije obavezna već to može i putem ponude. U svakom slučaju, bolje je da brokeri znaju za akcije i podatke o vlasnicima jer je to jedini put za njihovo unovčavanje.

D. Vujošević