Гогољева “Женидба“ позоришта из Грачанице ускоро премијерно у СНП-у
НОВИ САД: У копродукцији Народног позоришта из Приштине, са седиштем у Грачаници и Српског народног позоришта, ради се комедија “Женидба” Николаја В. Гогоља, руског писца необичног хумора и уметника урбане стране живота малих и сиромашних чиновника, подсећају у СНП-у, поводом предстојеће премијере нове драмске представе у режији Милана Караџића.
Поводом обележавања 70 година Народног позоришта Приштина са седиштем у Грачаници премијера „Женидбе” је вечерас у овој вароши у срцу Косова и Метохије, док је новосадска премијера заказана за 11. октобар, на сцени „Пера Добриновић“. Прва реприза у СНП-у је већ сутрадан, 12. октобра.
Гогољ је желео да у први план стави и исмеје друштвене аномалије свог времена: лицемерје, жељу за статусом по сваку цену, робовање нормама грађанског друштва... Женидба о којој он говори није женидба из љубави. То је друштвена обавеза, статусни симбол, испуњавање форме за којом његови ликови чезну, и управо то је оно што их чини комичним. Иако је прошло скоро двеста година откако је комад написан, све те аномалије су и даље актуелне и итекако присутне у сваком, па и нашем друштву, и о њима је увек потребно говорити кроз позориште, речи су редитеља Милана Караџића.
Оно што је Караџића подстакло да се определи баш за овај комад, јесте, како је појаснио, и његов психолошки слој, односно маестрално изнијансирани Гогољеви ликови.
Ти ликови нису црно-бели, већ врло животни, истовремено подложни и осуди и сажаљењу, који због своје безвољности, тескобе и лењости духа, страха да изађу из сигурне чауре, нису у стању да направе било какав помак у својим животима. Да бисмо данас разумели те ликове, све што је потребно да урадимо јесте да се погледамо у огледало, напомиње Милан Караџић.
Као трећи разлог зашто ће управо Гогољевом „Женидбом“ бити настављена његова сарадња са Народним позориштем из Приштине / Грачанице, и са СНП-ом, је, по речима Karayića, “изврсна глумачка подела са којом је увек задовољство радити, а која ће на најбољи могући начин изнети ову универзалну причу, коју ће имати прилике да види публика од Војводине до Косова што је изузетно важно и за позоришта и за публику.“
Улоге тумаче: Јелена Орловић (Агафја Тихоновна), Милена Јакишић (Арина Пантелмојовна), Аника Грујић (Фјокла Ивановна), Милан Васић(Поткољосин), Игор Дамјановић (Кочкарјов), Милорад Капор (Кајгана), Небојша Ђорђевић (Анучкин), Бојан Стојчетовић (Жевакин), Бранко Бабовић (Степан и Алексеј Стариков), и Тамара Томановић (Дуњашка).
Сценограф је Милан Караџић, а костимограф је Драгица Лаушевић.
Н.П-ј.
