Долазак Лидла и Шпара за почетак бар мало обара цене

До краја године они у Србији треба да отворе 18 продавница, од тога је готово половина, тачније, осам, у Војводини. Код домаћих потрошача „Лидл” је постао популаран још раније. Куповали смо у тим супермаркетима у околним земља. За летовање у Грчкој „Лидл” је незамењиво место за снабдевање. Многе агенције су чак на мапама сверногрчких летовалишта уцртавале те радње да покажу да су апартмани близу „Лидла”.

За почетак, код нас се очекује да поменути трговински ланац спусти цене десетак одсто, као и да заузме тржини удео око седам одсто. Од те конкуренције највише треба да стрепе мањи трговински ланци. „Лидл” ће на домаће тржиште донети и потпуно нову филозофију пословања у трговини.

После њих, код нас треба да стигне и „Шпар”, за који се већ увелико говори да ће од посрнулог „Агрокора” купити „Меркатор С”, „Идеу” и „Роду”. Њих поверилац Збербанка нуди на продају.

За почетак, „Лидл” је код нас запослио већ хиљаду радника.

О томе шта очекују од доласка тог ланца председник Националне организације потрошача Србије Горан Паповић каже:

Надамо се да ће се догодити исто што и у околним земљама када је „Лидл” ушао на тржиште: цене су пале од десет до 20 одсто, наводи Паповић и додаје да би то било одлично.

Шта је пак то ново у њиховом раду и у чему се њихова пословна филозофија разликује од других?

„Лидл” је део „Шварц групе”, која је лидер малопродаје у целој Европи, каже др Слободан Аћимовић с Економског факултета у Београду.

Како додаје, то значи да имају унифицирани систем рада, продајни објекти су исте величине.

„Лидл” нуди доста узак асортиман, број брендова у њиховој понуди је лимитиран. То значи да имају јаку набавну снагу, како се то стручно каже. Они од добављача наручују веће количине робе и по том основу добијају ниже цене. Мислим да ће они, чим отворе врата, направити малу пометњу на тржишту, а потом све већу, каже др Аћимовић.

О томе колико се отвара шанса за домаће произвођаче да се њихова роба нађе у рафовима тих трговинских гиганата др Аћимовић каже:

У тим ланцима не воде рачуна о томе да ли је нешто српско или није. Важан им је одговарајући квалитет и добра цена, сматра он.

Како додаје, уколико домаћи произвођачи успеју да се ту уклопе, имаће шансу.

Међутим, они који добију шансу, морају увек имати спремне потребне количине баш оне робе која је договорена. Не може се данас испоручивати кекс са желеом од naranyе а сутра од вишње, ако је договорено само оно прво, каже наш саговорник. 

Колики тржишни удео ће узети та трговачка кућа? Комисија за заштиту конкуренције је проценила да ће то бити између пет и седам одсто. Др Аћимовић објашњава да је то доста скромна процена. Он очекује да ће они већ наредне године освојити десет до 12 одсто тржишног удела и наставиће да се шире. У 2020, када код нас буду имали 20 објеката, прошириће се на 15 одсто тржишта.

По мишљењу др Аћимовића, они су највећа конкуренција локалним трговинским ланцима.

Мини-маркети, комшијске радње, ту где се иде да се купи хлеб, млеко, неће бити угрожени. У „Лидл” се, као и у друге хипермаркете, иде у велике куповине. Они своју зараду остварују преко нижих залиха и већег коефицијента обрта. Тешко им је парирати. Ланци који код нас раде вероватно ће и сами снизити цене. Великима је то лакше, а малим локалним ће бити теже да то учине, наводи он.

Др Аћимовић каже да су они купцима привлачни упркос скромнијем асортиману од конкуренције јер они нуде робу за свачији yеp. Рецимо, ако је у питању чоколадни крем, имају три у понуди. Прво нуде оне скупље италијансог порекла, па по средњој цени домаће и још једна производ изразито јефтинији, намењен купцима најплићег џепа. Цене познатих газираних пића „кола” типа код њих су упола ниже него код нас. 

О најави „Шпара” да долази саговорник каже да је то када реномирани малопродајни ланац долази у неку земљу увек добра вест. У готово свим европским државама између пет и шест трговачких ланаца држи између 70 и 80 одсто тржишта. То је довољно да конкуренција буде јака.

„Лидл” оперативно послује у 27 земаља Европе плус САД. Имају 10.500 продавница и 260.000 запослених. Прву радњу „Лидл” је отворио 1973. у Немачкој.

„Шпар” је пословање почео у Холандији пре 86 година. Данас послују у 34 земље и имају 16.000 радњи. Највећи ланац имају у Аустрији. Освајање тржишта Источне Европе почели су 2007. Спадају у скупље ланце.

Д. Вујошевић