Dolazak Lidla i Špara za početak bar malo obara cene

Do kraja godine oni u Srbiji treba da otvore 18 prodavnica, od toga je gotovo polovina, tačnije, osam, u Vojvodini. Kod domaćih potrošača „Lidl” je postao popularan još ranije. Kupovali smo u tim supermarketima u okolnim zemlja. Za letovanje u Grčkoj „Lidl” je nezamenjivo mesto za snabdevanje. Mnoge agencije su čak na mapama svernogrčkih letovališta ucrtavale te radnje da pokažu da su apartmani blizu „Lidla”.

Za početak, kod nas se očekuje da pomenuti trgovinski lanac spusti cene desetak odsto, kao i da zauzme tržini udeo oko sedam odsto. Od te konkurencije najviše treba da strepe manji trgovinski lanci. „Lidl” će na domaće tržište doneti i potpuno novu filozofiju poslovanja u trgovini.

Posle njih, kod nas treba da stigne i „Špar”, za koji se već uveliko govori da će od posrnulog „Agrokora” kupiti „Merkator S”, „Ideu” i „Rodu”. Njih poverilac Zberbanka nudi na prodaju.

Za početak, „Lidl” je kod nas zaposlio već hiljadu radnika.

O tome šta očekuju od dolaska tog lanca predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović kaže:

Nadamo se da će se dogoditi isto što i u okolnim zemljama kada je „Lidl” ušao na tržište: cene su pale od deset do 20 odsto, navodi Papović i dodaje da bi to bilo odlično.

Šta je pak to novo u njihovom radu i u čemu se njihova poslovna filozofija razlikuje od drugih?

„Lidl” je deo „Švarc grupe”, koja je lider maloprodaje u celoj Evropi, kaže dr Slobodan Aćimović s Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Kako dodaje, to znači da imaju unificirani sistem rada, prodajni objekti su iste veličine.

„Lidl” nudi dosta uzak asortiman, broj brendova u njihovoj ponudi je limitiran. To znači da imaju jaku nabavnu snagu, kako se to stručno kaže. Oni od dobavljača naručuju veće količine robe i po tom osnovu dobijaju niže cene. Mislim da će oni, čim otvore vrata, napraviti malu pometnju na tržištu, a potom sve veću, kaže dr Aćimović.

O tome koliko se otvara šansa za domaće proizvođače da se njihova roba nađe u rafovima tih trgovinskih giganata dr Aćimović kaže:

U tim lancima ne vode računa o tome da li je nešto srpsko ili nije. Važan im je odgovarajući kvalitet i dobra cena, smatra on.

Kako dodaje, ukoliko domaći proizvođači uspeju da se tu uklope, imaće šansu.

Međutim, oni koji dobiju šansu, moraju uvek imati spremne potrebne količine baš one robe koja je dogovorena. Ne može se danas isporučivati keks sa želeom od naranye a sutra od višnje, ako je dogovoreno samo ono prvo, kaže naš sagovornik. 

Koliki tržišni udeo će uzeti ta trgovačka kuća? Komisija za zaštitu konkurencije je procenila da će to biti između pet i sedam odsto. Dr Aćimović objašnjava da je to dosta skromna procena. On očekuje da će oni već naredne godine osvojiti deset do 12 odsto tržišnog udela i nastaviće da se šire. U 2020, kada kod nas budu imali 20 objekata, proširiće se na 15 odsto tržišta.

Po mišljenju dr Aćimovića, oni su najveća konkurencija lokalnim trgovinskim lancima.

Mini-marketi, komšijske radnje, tu gde se ide da se kupi hleb, mleko, neće biti ugroženi. U „Lidl” se, kao i u druge hipermarkete, ide u velike kupovine. Oni svoju zaradu ostvaruju preko nižih zaliha i većeg koeficijenta obrta. Teško im je parirati. Lanci koji kod nas rade verovatno će i sami sniziti cene. Velikima je to lakše, a malim lokalnim će biti teže da to učine, navodi on.

Dr Aćimović kaže da su oni kupcima privlačni uprkos skromnijem asortimanu od konkurencije jer oni nude robu za svačiji yep. Recimo, ako je u pitanju čokoladni krem, imaju tri u ponudi. Prvo nude one skuplje italijansog porekla, pa po srednjoj ceni domaće i još jedna proizvod izrazito jeftiniji, namenjen kupcima najplićeg džepa. Cene poznatih gaziranih pića „kola” tipa kod njih su upola niže nego kod nas. 

O najavi „Špara” da dolazi sagovornik kaže da je to kada renomirani maloprodajni lanac dolazi u neku zemlju uvek dobra vest. U gotovo svim evropskim državama između pet i šest trgovačkih lanaca drži između 70 i 80 odsto tržišta. To je dovoljno da konkurencija bude jaka.

„Lidl” operativno posluje u 27 zemalja Evrope plus SAD. Imaju 10.500 prodavnica i 260.000 zaposlenih. Prvu radnju „Lidl” je otvorio 1973. u Nemačkoj.

„Špar” je poslovanje počeo u Holandiji pre 86 godina. Danas posluju u 34 zemlje i imaju 16.000 radnji. Najveći lanac imaju u Austriji. Osvajanje tržišta Istočne Evrope počeli su 2007. Spadaju u skuplje lance.

D. Vujošević