Премијера „Крваве свадбе“ отвара драмску сезону у СНП-у

Представа ће бити изведена на сцени “Пера Добриновић” СНП -а, с почетком у 19.30 часова.

“Крваве свадбе” потврђују огромну поетску моћ чувеног шпанског песника, а редитељ ове представе Игор Вук Торбица, коме је ово прва режија у СНП -у, напомиње да Лорка није писац чврстог драмског склопа, али је писац нечег другог: поетског исказа, који тражи неку трансценденцију, у ритму језика, односу према теми...

- Управо је то оно што покушавамо овде добити, једну врсту потпуно другачијег путовања кроз театарски догађај, да се препустимо некој врсти емоције и “ношења” кроз сцене, а не, нарочито у оном правом смислу, драмском театру  - говорио је за наш лист Игор Вук Торбица.

По његовим речима, у овој представи су се бавили поезијом или оним што су мислили, или веровали, да је сценско упризорење поезије.

- Ова наша представа је направљена врло верно, пратећи Лорку, тек понегде су неке ствари декомпониране и направљен је неки естетски рез, како не би била више у дијалогу, него у монологу. Има нешто мало Лоркиних делова саме поезије коју смо интерполирали, и заиста мислим да је утисак да је текст недирнут у много чему, а било је велики изазов оживети оно што Лорка нуди као подлогу - речи су редитеља Игора Вука Торбице.  

Како подсећа Маја Мрђеновић у својој критици представе, која открива Лоркин поетски свет дубоких контраста, “једноставна радња Лоркине поетске драме из циклуса тзв. сеоских трагедија ’Крваве свадбе’ (1932), базирана на трагичном судару друштвене хипокризије и ригорозног лажног морала са једне, и вулканских страсти јунака са друге стране, прати припреме за уговорено венчање Веренице и Вереника...”

Ликови у овом комаду који говори о традицији, наслеђеном, али и противљењу и побуни против тога, с трагичним расплетом, немају имена, већ су то Мајка, Отац, Вереница, Вереник, и представљају архетипове, са којима Лорка улази у критички дијалог.

Један од њих је и лик Мајке коју тумачи глумица Варја Ђукић, описујући је као жену, мајку, ону која “држи кућу која је опустошена једним ужасом друштвеног, готово племенског намета одговорности за власништво, за поседовање, припадање крви, нацији, породици”. То је тај императив, наглашава Варја Ђукић,” који жену уништава, јер уништава њено аутентично биће”.

Глумачки ансамбл ове представе чине и црногорски и глумци СНП -а. У улогама су, поред Варје Ђукић (Мајка), још и Милица Грујичић (Вереница), Ивана Мрваљевић (Ташта), Павле Поповић (Леонардо), Бранка Станић (Леонардова жена), Вукашин Ранђеловић (Вереник), Мирослав Фабри (Отац), Драгиња Вогањац (Суседа и просјакиња, Смрт), Маја Стојановић (Служавка), Душан Вукашиновић (Први дрвосеча), Филип Ђуретић (Други дрвосеча),и Ненад Пећинар (Месец).

Сценограф је Бранко Хојник, костимограф је Јелисавета Татић Чутурило, а композитор је Владимир Пејковић. Дизајн светла радила је Милица Стојшић.

Пробе “Крвавих свадби” започете су у јулу у СНП-у, и настављене у августу у Будви, где су премијерно изведене 9. августа, у оквиру 32. Града театра Будве, одржаног под мотом „Кад се појави Месец…”, из Лоркине драме “Крваве свадбе”. Представа је у Будви играна на отвореном простору између цркава, али јој сад у затвореном простору неће бити потребно никакво прилагођавање, с обзиром на то да је изворно и прављена за сцену „Пера Добриновић”.      Репризни термини извођења ове представе у СНП -у су у овом месецу 19, 20. и 21. септембра. До краја године, публика ће моћи да је гледа још три пута: 29. и 30. новембра, као и 1. децембра.

– Веома смо задовољни како су „Крваве свадбе” примљене у Будви, али очекујем да у Новом Саду пријем буде још бољи. Већ смо добили и позив за учешће на неким фестивалима, као и за гостовање у другим црногорским срединама, попут Подгорице, Зете, Тивта, Бара и Никшића, с тим да је извесно и то да ће се следећег лета поново играти у Будви. Има такође и планова да се мало више гостује ван граница наших двеју држава, а поготово је циљ да она учествује на релевантним фестивалима у региону... – наводи директор Драме Српског народног позоришта Милован Филиповић.

        Н. П-ј.