Авионске бомбе и ракете још на 150 локација
НОВИ САД: Влада Руске Федерације продужила је пројекат хуманитарног разминирања Србије до 2020. године, а како јавља „Спутњик”, реч је о помоћи Русије вредној више од 20 милиона долара која ће решити велики хуманитарни, али и еколошки проблем Србије.
На Карађорђево брдо између Параћина и Ћуприје стигли су деминери из Руске Федерације који ће наредних месеци, заједно с колегама из Србије, чистити ту локацију од неексплодираних НАТО пројектила.
Руско-српски одред за хуманитарно разминирање ове године има 52 припадника. Реч је о специјалцима обученим да виде, препознају и демонтирају експлозивне направе. Многи од њих већ су били у Србији јер се пројекат помоћи Руске Федерације Републици Србији у чишћењу територије од неексплодираних убојитих средстава спроводи већ 11 година.
– Новина је да ће нам Русија у чишћењу земље од бомби помагати и у наредне две године – каже кодиректор Српско-руског хуманитарног центра Бојан Гламочлија. – Влада Руске Федерације продужила је пројекат хуманитарног разминирања Србије на још три године, 2018, 2019. и 2020. годину. Тренутно се, по захтеву Републике Србије, ради на пројектима нашег Центра за разминирање, дакле Србија ће одредити шта је приоритет за чишћење и које територије. Реч је о помоћи Русије вредној више од 20 милиона долара.
Нови пројекат чишћења Србије од НАТО бомби, који ће наредних месеци заједно спровести руски и српски деминери носи назив „Ћуприја 2”. Руководилац пројекта и ове године ће бити Богдан Пилипчук, искусни руски деминер који је у Србији више од пет година. Осим што чисте део територије Србије који је претрпео бомбардовање 1999, руски стручњаци санирају и простор на којем је у октобру 2006. године експлодирао магацин с муницијом.
Руско-српски одред деминера је за све ове године очистио више од шест милиона квадратних метара територије Србије, на које су се вратили људи, али и пољопривредна производња. Пронађено је и уништено више од 13 тона бомби, које су углавном власништво НАТО-а, а неретко се дешава да на већим дубинама деминери пронађу и пројектиле из Другог светског рата, па чак и из Првог.
Осим на копну, неексплодиране мине и бомбе вребају и под водом. Од бомбардовања наше земље 1999. године, неексплодиране авионске бомбе-ракете налазе се у Сави и Дунаву на укупно 11 локација.
Већ дуго се сумња да се у савском кориту, недалеко од сремског села Јамена, налазе импровизоване минске направе заостале из сукоба 1991–1995. године.
По подацима Центра за разминирање Србије из априла ове године, мине се налазе на простору од око 2,3 милиона квадратних метара, касетна муниција на простору од око 2,5 милиона квадрата, а авионске бомбе – ракете на више од 150 локација. Остала неексплодирана убојита средства загађују простор од око 18,5 милиона квадрата.
Центар за разминирање се већ годинама рве с тим проблемом. Највеће површине покривене „жутим убицама” тренутно су код Сјенице и у околини Ужица – око 60 хектара тих општина и даље је засејано касетним бомбама. Исти пројектили на око 50 хектара лоцирани су на простору Тутина и Бујановца. Ознаке за опасност још увек окружује 19 хектара општине Рашка и 11 хектара надомак Ниша.
Познаваоци те проблематике наводе да је сваки рат у прошлом веку Србији оставио повелико бреме неексплодираних мина и бомби. Осим муниције из НАТО агресије и дејстава деведесетих година, редовно се открива и она из борби 1914–1918, као и бомбе из Другог светског рата. Последњи случај откривања и планског уништавања касетног пројектила из 1999. у нишком насељу Медошевац најбоље показује сву отпорност успомена из бурне прошлости.
– НАТО је деловао касетним бомбама на више стотина локација у 16 општина у Србији, не рачунајући општине на Косову и Метохији. На том списку су нишке општине Медијана и Црвени крст, као и Краљево, Брус, Прешево, Бујановац, Куршумлија, Рашка, Gayin Хан, Тутин, Сјеница, Чачак, Владимирци, Кнић, Стара Пазова и Сопот код Београда – набраја директор Центра за разминирање Јовица Симоновић. – У складу с међународним стандардима, од 2003. године, када је Центар основан, до данас, касетна муниција очишћена је с укупно 1.125 хектара.
Чишћење неексплодиране муниције заостале из ратова сложен је и опасан посао. Осим што дуго траје, захтева темељну припрему и носи велики ризик, а провера терена изузетно је скуп посао. Чишћење једног квадрата површине засејане касетном муницијом или нагазним минама, зависно од терена и конфигурације, кошта и више од једног евра. Цена уклањања једне ракете или авио-бомбе, по грубој рачуници, креће се од 100.000 до 250.000 евра.
М. Бозокин