ОВО МОРАТЕ ЗНАТИ О ВАШОЈ ПЕНЗИЈИ Разлика у примањима може да буде драстична
Многи људи, посебно они који се ускоро пензионишу, често се питају колику ће пензију имати.
Ово питање постављају и они који су већ примили решења, али и они који још чекају одлуку. Начин обрачуна висине пензије ствара многе недоумице, а разлог за то је што је метод обрачуна промењен 2003. године.
Пре те промене, висина пензије се одређивала на основу десетогодишњег просека зараде, а пензија је могла да износи највише 85% тог просека, зависно од укупног стажа.
Међутим, 2003. године начин обрачуна је потпуно промењен. Данас, висина пензије зависи од трајања стажа и остварене зараде, али и од других фактора. На пример, сада се у обрачун укључују све основице осигурања, односно све зараде и накнаде на којима су плаћени доприноси, а не само оне из најповољнијег периода. Такође, чак и један дан разлике у трајању стажа може значајно да утиче на висину пензије, јер свака година и свака остварена зарада има утицај на износ који ће корисник примити.
Ако је неко истовремено био запослен и обављао самосталну делатност, у том случају се и те основице сабирају. Међутим, ово правило важи тек од 2003. године, јер раније нису постојали прописи који би омогућили такво сабирање. Иако је постојала могућност да осигураници буду ослобођени плаћања доприноса за самосталну делатност док су били запослени, такве ситуације су биле ретке и нису омогућавале сабирање основица.
Начин обрачуна је релативно сложен и у овом тексту нећемо га објашњавати до детаља, али суштина је да се остварене зараде пореде са просечном зарадом у земљи, а тај однос представља годишњи коефицијент. На основу тих коефицијената рачуна се лични коефицијент осигураника. Закон поставља одређена ограничења – годишњи коефицијент не може бити виши од 5, што значи да све што је изнад тог лимита не утиче на обрачун. Такође, постоји и ограничење на укупни лични коефицијент који не може бити већи од 3,8.
Након што се одреди коефицијент, прелази се на обрачун стажа. Укупно трајање стажа се претвара у децималну вредност, при чему се не узима у обзир само стаж осигурања, већ и посебан стаж (нпр. стаж за мајке које су родиле треће дете или за мушкарце који су учествовали у ратним акцијама). Жене имају додатно увећање стажа од 6%, док инвалидски пензионери могу имати увећање у зависности од степена инвалидности и година живота.
На крају, лични коефицијент се множи са укупним стажом и та вредност представља основну вредност коју користи сви пензионери. Вредно је напоменути да се општи бод, који се користи за обрачун пензија, повећава увек за исти проценат када се пензије повећавају, што значи да нико неће бити "закинут" за повећање ако је право на пензију остварено пре тог повећања.
Ако износ пензије буде мањи од законског минимума, пензионерима ће се исплаћивати тзв. најнижи износ, што је минимална пензија коју држава гарантује. Такође, постоји могућност да решење о пензији буде привремено, ако неки подаци који утичу на износ пензије нису били доступни приликом доношења решења. Међутим, привремено решење не значи да је право на пензију временски ограничено; то само значи да је износ привремен док се не утврде сви релевантни подаци.