Обавештења клијенту на 45 страна: Банкарско прање руку?

И за мене је то изненађење да банка може да пошаље некоме ко је клијент и ко је, по дефиниције, мање финансијски образован или тотално не зна финансије, такав неки документ пошаље – казао је Мусабеговић за ТВ „Прва”.

Како каже, мисли да је Народна банка Србије већ реаговала да документи који се шаљу клијентима морају да буду транспартенти.

По његовим речима, банкарски систем је један од најуређенијих система у Србији и он је и екстерно контролисан од НБС-а, а има и интерне контроле, и то је тренд да је све веће обавештавање клијената унапред о њихових правима и обавезама.

На питање да ли је то обавештавање или необавештавање када се добије обавештење о изменама општих услова пословања на 45 страна, Мусабеговић каже да с формалног аспекта то јесте обавештавање.

Они су своју законску обавезу извршили, додаје он.

Бошко Церовић из Удружења банкарских клијената „Ефектива” каже да је за клијенте то велико оптерећење и да велики део таквог обавештења није ни разумљив ни јасан.

Говорећи о увођењу све више дажбина за извршене појединачне услуге, попут издавања налога за плаћање, слање СМС порука, проверу стања на банкомату, Мусабеговић наводи да је тренд у финансијском свету безготовинско плаћање.

Примери из Скандинавије, где готовине више готово да и нема, показују да банка постаје информациони систем који вам даје све те информације. Ако сте способни да користите те информације, можете управљати својим buyеtom. Цео систем је веома скуп, мора бити некако надокнађен кроз услуге које пружа. Нисте обавезни да користите, можете да оставите картицу код куће и да је не користите, објашњава професор.

Церовић каже да можемо уважити да постоје трошкови банке, али они морају бити транспарентно објашњени.

Када дође до поскупљења, нема објашњења зашто је поскупело, зашто је нека услуга дупло скупља него пре месец дана, а услуга је иста, то је проблем, каже он.

Д. В.