Кампања за здравију исхрану деце у школама и вртићима

– Кампању смо покренули јер сматрамо да здравље нема цену и да је инвестиција у здравље деце инвестиција у будућност нације – рекао је председник Савета Зелене странке за односе са организацијама цивилног друштва Божидар Мићић. – Мислимо да је потребно да се фокусирамо на храну која је нутритивно исправнија, желимо да стимулишемо све, од градских институција до родитеља, да се деци уведу здравији оброци у школама и предшколским установама. Исхрана можда нема тренутни учинак на развој неке хроничне болести, али кумулативно може довести до разних обољења, а нама је циљ да се дете развија у здравог човека, који ће остати такав до краја живота. Али, ако се о здравом начину живота не буде водило рачуна још од предшколског узраста, имаћемо само све веће ширење епидемије незаразних обољења, попут гојазности, шећерне болести и слично, а на то се и те како може утицати.

Како је рекао наш саговорник, данашњи оброци у вртићима нису здравствено штетни, али је акценат кампање на томе да они буду још здравији, јер је превентива најбољи лек.

– На пример, можемо увести сваки дан у јеловнике доручак који би чиниле различите комбинације житарица и свежег воћа или орашастих плодова – рекла је Ивана Вујасин у име тима Зелене странке за промоцију здравог начина живота. – На тај начин се такође могу унети есенцијални витамини, минерали и протеини, који при том подижу енергију организма.  Може се увести и више природних цеђених сокова.

Према Мићићевим речима, осим увођења здравијих оброка, циљеви кампање су да се, по узору на Сарајево, из школа и других образовних установа уклоне апарати са „yank фудом”, као и да се на 200 метара од школских објеката уклоне објекти нездраве хране, да се у медијима укину рекламе нездраве хране у терминима доступним деци, а пласирају и промовишу здрави стилови живота.

Руководилац Службе исхране ПУ „Радосно детињство” Дејан Башић каже да за нутритивни учинак и здравствену безбедност намирница увек постоји огроман простор за промене, али они, као установа, по закону не могу на тендеру инсистирати на томе да производи који се набављају за предшколску установу буду искључиво домаћег порекла.

– То је нешто што би за почетак било добро променити и инсистирати на домаћим производима, а такође би требало регулисати и потврду о здравственој исправности намирница јер ту има доста простора за неправилности – рекао је Башић. – Неопходно је притиснути увознике и произвођаче да свака од тих потврда буде права, следљива, оригинална и веродостојна, а не да нам се деси да на папиру све штима, а онда дођете у ситуацију да је повећан хистамин у одређеној намирници, иако на папиру није било таквих назнака.

Башић напомиње да с техничке стране, постоји доста простора за унапређење квалитета исхране, а што се тиче избора намирница и њиховог квалитета, баш и не јер је до сада постигнут максимум, у условима који баш и нису задовољавајући. Предшколска установа је од Института  добила разне препоруке за унапређење квалитета исхране у организованој друштвеној исхрани. Промене су одавно уведене, па се тако деци сервира интегрални хлеб, прављен од 70 одсто интегралног брашна, а за ужину се деле интегралне кифле. Бело брашно је одавно избачено из употребе.

– Свако јутро за доручак иду млечни производи, попут павлаке или маслаца, а по препоруци, избацили смо маргарин као штетан – рекао је Башић. – Затим иду млеко, кисело млеко, намазни сир и понекад сир трапист, а уз то још иде салата или сардина, пилећа прса у омоту или стишњена шунка. За ужину су раније ишли компоти или прашкасти сокови, што је по препоруци укинуто и увели смо свеже воће. Кувана ужина је нешто што иде зими и тада се деци дају гриз или сутлијаш, а избацили смо пудинг.

По његовим речима, за ручак обавезно иду боранија, грашак и пасуљ, који представљају изворе протеина, скроба, минерала, витамина Бе и влакана. На јеловнику је обавезно месо, док се једном месечно нађе тесто с кромпиром. Акценат је на пилетини, затим се даје и јунетина, свињетина, а риба се сервира онолико често колико технички услови дозвољавају.

Што се тиче садржаја соли у куваним оброцима, како је рекао наш саговорник, препорука Института је била да се он смањи, иако је та количина већ била минимална, али прихватљива за дечји укус.

– Ми смо по њиховој препоруци смањили тај норматив соли, али је уследила контрареакција и деца нису хтела ништа да једу јер им је храна била бљутава, тако да смо се вратили на првобитне минималне количине – казао је Башић, и додао да није проблем со која се додаје куваним јелима, већ у производима и биолошки вредним изворима протеина (млеко, маслац, намазни сир, трапист), направљеним по избору произвођача, али и добављача.       

Сваког трећег понедељка у месецу, на почетку Змај Јовине улице ће се до јесени спроводити кампања „Здравији оброци у предшколским и школским установама” у оквиру пројекта „Зелени понедељак”. До сада су одржане две акције, у којима су грађани активно учествовали, видно заинтересовани за идеју о увођењу здравијих оброка у предшколске и школске установе. За сада је петицију за реализацију идеје потписало 200 грађана.

И. Миклоши