Kampanja za zdraviju ishranu dece u školama i vrtićima

– Kampanju smo pokrenuli jer smatramo da zdravlje nema cenu i da je investicija u zdravlje dece investicija u budućnost nacije – rekao je predsednik Saveta Zelene stranke za odnose sa organizacijama civilnog društva Božidar Mićić. – Mislimo da je potrebno da se fokusiramo na hranu koja je nutritivno ispravnija, želimo da stimulišemo sve, od gradskih institucija do roditelja, da se deci uvedu zdraviji obroci u školama i predškolskim ustanovama. Ishrana možda nema trenutni učinak na razvoj neke hronične bolesti, ali kumulativno može dovesti do raznih oboljenja, a nama je cilj da se dete razvija u zdravog čoveka, koji će ostati takav do kraja života. Ali, ako se o zdravom načinu života ne bude vodilo računa još od predškolskog uzrasta, imaćemo samo sve veće širenje epidemije nezaraznih oboljenja, poput gojaznosti, šećerne bolesti i slično, a na to se i te kako može uticati.

Kako je rekao naš sagovornik, današnji obroci u vrtićima nisu zdravstveno štetni, ali je akcenat kampanje na tome da oni budu još zdraviji, jer je preventiva najbolji lek.

– Na primer, možemo uvesti svaki dan u jelovnike doručak koji bi činile različite kombinacije žitarica i svežeg voća ili orašastih plodova – rekla je Ivana Vujasin u ime tima Zelene stranke za promociju zdravog načina života. – Na taj način se takođe mogu uneti esencijalni vitamini, minerali i proteini, koji pri tom podižu energiju organizma.  Može se uvesti i više prirodnih ceđenih sokova.

Prema Mićićevim rečima, osim uvođenja zdravijih obroka, ciljevi kampanje su da se, po uzoru na Sarajevo, iz škola i drugih obrazovnih ustanova uklone aparati sa „yank fudom”, kao i da se na 200 metara od školskih objekata uklone objekti nezdrave hrane, da se u medijima ukinu reklame nezdrave hrane u terminima dostupnim deci, a plasiraju i promovišu zdravi stilovi života.

Rukovodilac Službe ishrane PU „Radosno detinjstvo” Dejan Bašić kaže da za nutritivni učinak i zdravstvenu bezbednost namirnica uvek postoji ogroman prostor za promene, ali oni, kao ustanova, po zakonu ne mogu na tenderu insistirati na tome da proizvodi koji se nabavljaju za predškolsku ustanovu budu isključivo domaćeg porekla.

– To je nešto što bi za početak bilo dobro promeniti i insistirati na domaćim proizvodima, a takođe bi trebalo regulisati i potvrdu o zdravstvenoj ispravnosti namirnica jer tu ima dosta prostora za nepravilnosti – rekao je Bašić. – Neophodno je pritisnuti uvoznike i proizvođače da svaka od tih potvrda bude prava, sledljiva, originalna i verodostojna, a ne da nam se desi da na papiru sve štima, a onda dođete u situaciju da je povećan histamin u određenoj namirnici, iako na papiru nije bilo takvih naznaka.

Bašić napominje da s tehničke strane, postoji dosta prostora za unapređenje kvaliteta ishrane, a što se tiče izbora namirnica i njihovog kvaliteta, baš i ne jer je do sada postignut maksimum, u uslovima koji baš i nisu zadovoljavajući. Predškolska ustanova je od Instituta  dobila razne preporuke za unapređenje kvaliteta ishrane u organizovanoj društvenoj ishrani. Promene su odavno uvedene, pa se tako deci servira integralni hleb, pravljen od 70 odsto integralnog brašna, a za užinu se dele integralne kifle. Belo brašno je odavno izbačeno iz upotrebe.

– Svako jutro za doručak idu mlečni proizvodi, poput pavlake ili maslaca, a po preporuci, izbacili smo margarin kao štetan – rekao je Bašić. – Zatim idu mleko, kiselo mleko, namazni sir i ponekad sir trapist, a uz to još ide salata ili sardina, pileća prsa u omotu ili stišnjena šunka. Za užinu su ranije išli kompoti ili praškasti sokovi, što je po preporuci ukinuto i uveli smo sveže voće. Kuvana užina je nešto što ide zimi i tada se deci daju griz ili sutlijaš, a izbacili smo puding.

Po njegovim rečima, za ručak obavezno idu boranija, grašak i pasulj, koji predstavljaju izvore proteina, skroba, minerala, vitamina Be i vlakana. Na jelovniku je obavezno meso, dok se jednom mesečno nađe testo s krompirom. Akcenat je na piletini, zatim se daje i junetina, svinjetina, a riba se servira onoliko često koliko tehnički uslovi dozvoljavaju.

Što se tiče sadržaja soli u kuvanim obrocima, kako je rekao naš sagovornik, preporuka Instituta je bila da se on smanji, iako je ta količina već bila minimalna, ali prihvatljiva za dečji ukus.

– Mi smo po njihovoj preporuci smanjili taj normativ soli, ali je usledila kontrareakcija i deca nisu htela ništa da jedu jer im je hrana bila bljutava, tako da smo se vratili na prvobitne minimalne količine – kazao je Bašić, i dodao da nije problem so koja se dodaje kuvanim jelima, već u proizvodima i biološki vrednim izvorima proteina (mleko, maslac, namazni sir, trapist), napravljenim po izboru proizvođača, ali i dobavljača.       

Svakog trećeg ponedeljka u mesecu, na početku Zmaj Jovine ulice će se do jeseni sprovoditi kampanja „Zdraviji obroci u predškolskim i školskim ustanovama” u okviru projekta „Zeleni ponedeljak”. Do sada su održane dve akcije, u kojima su građani aktivno učestvovali, vidno zainteresovani za ideju o uvođenju zdravijih obroka u predškolske i školske ustanove. Za sada je peticiju za realizaciju ideje potpisalo 200 građana.

I. Mikloši