Више девиза иде за џепарац родбини него за фабрике

Преко брзог трансфера новца и рачуна извршено је око 700.000 трансакција. Просечан износ примљених дознака разликује се у зависности од десетинације и начина слања: преко брзог трансфера новца просечан износ дознака креће се око 280 евра, а преко рачуна е знатно већи. НБС процењује да је за пет месеци ове године прилив новца по основу нерегистрованих дознака, односно ван банкарских рачуна и брзог трансфера новца, износио преко 618 милиона евра.

У последњих пет година прилив дознака у Србију релативно је стабилан, а њихово учешће у бруто домаћем производу креће се око осам посто, што НВС очекује и у овој години. Ове гдоине, као и прошле, наши људи из белог света у отаџбину ће послати више новца него што ће држава имати прилив од страних инвестиција. Новац, који у Србију стиже из дијаспоре је знатно већи од података који се званично износе јер постоји део који се не региструје и не приказује као прилив пошто стиже аутобусима или га дијаспорци сами доносе у отаџбину. Због тога се и не зна колико тачно новца сваке године стигне из дијаспоре, али је неспорно да је цифра знатно већа од оне коју НБС објављује.

Само прошле године укупан износ девиза које су наши људи слали својима у Србију, као и пензија и инвалиднина повратника из иностранства, премашио је 2,8 милијарди евра, док су стране директне инвестиције износиле 2,12 милијарди евра. Дакле, дознаке су и лане премашиле износ страних директних инвестиција.

Према резултатима до којих је дошао центар за дијаспору ПКС, 90 одсто укупних инвестиција дијаспоре усмерено је у родно место или регион. То је значајно за Србију јер многи инвеститори потичу из источне и јужне Србије, које су иначе неразвијене и где је свака инвестиција видљива и добро дошла.  Поготово се фаворизују мала и средња предузећа, која су добар потенцијал за развој сваке економије и индустријске гране.

Центар за дијаспору Приведне коморе Србије анализирао је прошле године дознаке из дијаспоре покушавајући да одгонетне где заврши новац наших држављана након што стигне у Србију. Анкета, која је том приликом спроведена, је показала да дијаспора у 75 одсто случајева користи неформалне канале за трансфер новца у Србију . У анализи се констатује да су дознаке из иностранства веома важне јер имају већи значај од прилива приватног капитала. За разлику од приватног капитала дознаке не стварају обавезе за сервисирање дуга или друге обавезе. Према подацима Светске банке, од 2007. до 2014.године у Србију су ушле дознаке у вредности од више од 31 милијарду долара, што премашује прилив страних директних инвестиција које су у том периоду износиле 21 милијарду долара. У истом истраживању, Србија је рангирана на петом месту од 155 земаља према висини примљених дознака.

Оно што представља велики проблем, на који је указано у анализи Центра за дијаспору ПКС, јесте што  су дознаке из дијаспоре више социјални него финансијски инструменти. Наиме, од њих држављани Србије као примаоци преживљавају и троше на свакодневни живот, а веома мали проценат добијених девиза користи се започињање бизниса и то већином кроз мала предузећа. Одговор на питање како дознаке из дијаспоре у што већем проценту искористити за привредни развој државе остало је и даље отворено и нерешено. Центар за дијаспору оцењује да држава треба да промовише пренос новца преко најјефтинијег формалног канала, али и да све општине понуде логистичку и инфраструктурну подршку нашим држављанима у иностранству. Подсећа се и да се већ неколико година прича о развојној банци дијаспоре, али и да је све остало на томе.

Стручњаци тврде да ће прилив дознака из иностранства, како легалним тако и илегалним токовима, расти и наредних година, али ће се истовремено повећавати и број емиграната из Србије, па је због тога и те како важно да држава што пре направи план за дијаспору. Све док конкретне понуде дијаспори не буде, новац који сваке године стиже у Србију углавном ће се трошити на храну, одећу, обућу и плаћање рачуна, а у малом проценту за инвестиције које су нам и те како потребне.

Љ. Малешевић