Više deviza ide za džeparac rodbini nego za fabrike
Prema podacima Narodne banke Srbije dijaspora je u prvih pet meseci ove godine u Srbiju poslala 1, 336 milijarde evra, što je za 14,5 odsto više u odnosu na isti period prošle godine.
Preko brzog transfera novca i računa izvršeno je oko 700.000 transakcija. Prosečan iznos primljenih doznaka razlikuje se u zavisnosti od desetinacije i načina slanja: preko brzog transfera novca prosečan iznos doznaka kreće se oko 280 evra, a preko računa e znatno veći. NBS procenjuje da je za pet meseci ove godine priliv novca po osnovu neregistrovanih doznaka, odnosno van bankarskih računa i brzog transfera novca, iznosio preko 618 miliona evra.
U poslednjih pet godina priliv doznaka u Srbiju relativno je stabilan, a njihovo učešće u bruto domaćem proizvodu kreće se oko osam posto, što NVS očekuje i u ovoj godini. Ove gdoine, kao i prošle, naši ljudi iz belog sveta u otadžbinu će poslati više novca nego što će država imati priliv od stranih investicija. Novac, koji u Srbiju stiže iz dijaspore je znatno veći od podataka koji se zvanično iznose jer postoji deo koji se ne registruje i ne prikazuje kao priliv pošto stiže autobusima ili ga dijasporci sami donose u otadžbinu. Zbog toga se i ne zna koliko tačno novca svake godine stigne iz dijaspore, ali je nesporno da je cifra znatno veća od one koju NBS objavljuje.
Samo prošle godine ukupan iznos deviza koje su naši ljudi slali svojima u Srbiju, kao i penzija i invalidnina povratnika iz inostranstva, premašio je 2,8 milijardi evra, dok su strane direktne investicije iznosile 2,12 milijardi evra. Dakle, doznake su i lane premašile iznos stranih direktnih investicija.
Prema rezultatima do kojih je došao centar za dijasporu PKS, 90 odsto ukupnih investicija dijaspore usmereno je u rodno mesto ili region. To je značajno za Srbiju jer mnogi investitori potiču iz istočne i južne Srbije, koje su inače nerazvijene i gde je svaka investicija vidljiva i dobro došla. Pogotovo se favorizuju mala i srednja preduzeća, koja su dobar potencijal za razvoj svake ekonomije i industrijske grane.
Centar za dijasporu Privedne komore Srbije analizirao je prošle godine doznake iz dijaspore pokušavajući da odgonetne gde završi novac naših državljana nakon što stigne u Srbiju. Anketa, koja je tom prilikom sprovedena, je pokazala da dijaspora u 75 odsto slučajeva koristi neformalne kanale za transfer novca u Srbiju . U analizi se konstatuje da su doznake iz inostranstva veoma važne jer imaju veći značaj od priliva privatnog kapitala. Za razliku od privatnog kapitala doznake ne stvaraju obaveze za servisiranje duga ili druge obaveze. Prema podacima Svetske banke, od 2007. do 2014.godine u Srbiju su ušle doznake u vrednosti od više od 31 milijardu dolara, što premašuje priliv stranih direktnih investicija koje su u tom periodu iznosile 21 milijardu dolara. U istom istraživanju, Srbija je rangirana na petom mestu od 155 zemalja prema visini primljenih doznaka.
Ono što predstavlja veliki problem, na koji je ukazano u analizi Centra za dijasporu PKS, jeste što su doznake iz dijaspore više socijalni nego finansijski instrumenti. Naime, od njih državljani Srbije kao primaoci preživljavaju i troše na svakodnevni život, a veoma mali procenat dobijenih deviza koristi se započinjanje biznisa i to većinom kroz mala preduzeća. Odgovor na pitanje kako doznake iz dijaspore u što većem procentu iskoristiti za privredni razvoj države ostalo je i dalje otvoreno i nerešeno. Centar za dijasporu ocenjuje da država treba da promoviše prenos novca preko najjeftinijeg formalnog kanala, ali i da sve opštine ponude logističku i infrastrukturnu podršku našim državljanima u inostranstvu. Podseća se i da se već nekoliko godina priča o razvojnoj banci dijaspore, ali i da je sve ostalo na tome.
Stručnjaci tvrde da će priliv doznaka iz inostranstva, kako legalnim tako i ilegalnim tokovima, rasti i narednih godina, ali će se istovremeno povećavati i broj emigranata iz Srbije, pa je zbog toga i te kako važno da država što pre napravi plan za dijasporu. Sve dok konkretne ponude dijaspori ne bude, novac koji svake godine stiže u Srbiju uglavnom će se trošiti na hranu, odeću, obuću i plaćanje računa, a u malom procentu za investicije koje su nam i te kako potrebne.
LJ. Malešević