Николи Павловићу бронза на Математичкој олимпијади

Осим Павловића, у тиму су били ученици Математичке гимназије из Београда, који су нашој земљи донели још две златне, две сребрне и бронзану медаљу. Током два дана такмичења млади математичари решавали су шест задатака из четири математичке области – алгебре, геометрије, комбинаторике и теорије бројева.

Како нам је рекао Никола, иако математику многи сматрају једним од најтежих предмета током школовања, она ипак може бити занимљива.

– Битно је трудити се и не одустајати – сматра наш саговорник. – Потребно је и стрпљење током вежбања тешких задатака јер тек тада ће резултати бити видљиви.

Након што се квалификовао на Математичку олимпијаду, он је одлучио да се припрема сам, без ментора.

– Припрема за такмичење се на броји месецима већ годинама – каже Никола. – Осим што сам решавао задатке путем интернет сајтова намењених за припрему ученика који иду на такмичења, и у школи сам наишао на разумевање професора па сам често био ослобођен наставе због Олимпијаде. 

Професор анализе с алгебром Петар Ђапић, који је пратио Николин рад током школовања, каже да је очекивао да ће његов ученик постићи сјајан резултат у Румунији, будући да је имао запажене успехе и раније.

– Мислим да је у природи сваког професора да тежи томе да се његови ученици истакну и нижу успехе – истиче професор Ђапић, и додаје да је поносан на то што је Никола успео да се пласира на Олимпијаду.

Тајна успеха континуиран рад

Никола Павловић сматра да је тајна доброг математичара у континуираном раду. – Када нешто волите, нађете време да у томе уживате. „Покреће” ме осећај да могу решити задатак који други не успевају – напомиње Никола, и додаје да је математика слична спорту јер, да бисте били успешни, морате да вежбате и да померате границе.

Да се упорност исплати, Никола је поткрепио чињеницом да је још пре четири године поставио себи циљ, а то је освајање медаље на Међународној математичкој олимпијади.

– У првом разреду средње школе сам лоше прошао на држвном такмичењу – каже Никола. – Тада сам помислио да радим нешто у чему нисам добар и да, у ствари, нисам бољи других. Запитао сам се да ли сам на правом путу. То ме је навело да постевим себи циљ и докажем се на великом такмичењу.

По његовим речима, није био изненађен успехом јер је на основу досадашњег рада знао колико може да постигне.

– Ипак, морам признати да ми је медаља коју сам освојио у другом разреду више значила – наглашава Никола. – Сматрам да није све у такмичењима. Постоји тренутно узбуђење, а када оно нестане, схватите да у животу није све у медаљама већ да се мора тежити даљем личном и професионалном развоју.

С. Ковач

М. Јакобац